Дугогодишњи истраживачки рад Наташе Матаушић изнео је на видело многе досад непознате чињенице које су раније биле мистификоване или политизоване
У време актуелизовања теме историјске улоге Аустријанке Диане Будисављевић, рођене Обексер (1891–1978), супруге угледног загребачког лекара Јулија Будисављевића, која је од сигурне смрти из усташких логора током Другог светског рата избавила најмање 7.000 српске деце, објављено је много књига и снимљен је филм о њој.
Наташа Матаушић (Фото: Lucie Steirzova)
Књига „Диана Будисављевић” историчарке Наташе Матаушић, у издању „Лагуне”, како је објављено у „Политици“, представља резултат двадесетогодишњег исцрпног истраживања. Садржи фотографије Диане, њене породице, сарадника, али и недавно пронађене фотографије деце из логора и фотографије преживелих данас. У књизи су и одломци из Дианиног дневника, као и приче оних које је Диана спасила. Ауторкин истраживачки рад је инспирисао снимање филма „Дневник Диане Будисављевић”.
Поред спасавања деце од сигурне смрти, Диана је током Другог светског рата организовала њихов смештај и водила детаљну картотеку како би родитељи након рата могли да пронађу своју децу. По постигнутим резултатима, њен отпор је имао сва обележја херојског дела, које је заслужило своје место у позитивном историјском наслеђу. Али десило се управо супротно. Чим су на сцену ступиле нове комунистичке власти, тој хероини Другог светског рата у потпуности је онемогућен рад, одузета јој је картотека, а она је потиснута из историјског сећања, подсећа издавач ове књиге.
„До 2002. године и објављивања ’Дневника Диане Будисављевић’, који представља изузетан историјски документ, писан из перспективе жене која је слободно мислила, слободно деловала и пружала активан отпор усташком режиму, успела сам уз помоћ Дианине унуке открити тајну албума који су се годинама чували у депоу музеја: албума Диане Будисављевић. То су била моја два полазишта за тражење многобројних питања која сам себи постављала, а на која моја књига доноси одговоре: ко је била Диана Будисављевић, зашто су јој одузети картотека деце и албуми с фотографијама, зашто је избрисана из историјског наратива Другог светског рата, ко је одговоран за то, каква је била улога надбискупа загребачког Алојзија Степинца…”, преноси „Лагуна” изјаву ауторке Наташе Матаушић.
Дугогодишњи истраживачки рад Наташе Матаушић, утемељен на изворној архивској грађи, на дневнику Диане Будисављевић и њеној оставштини, рецентној литератури и сведочењима савременика, изнео је на видело многе досад непознате чињенице, које су раније биле мистификоване или политизоване. „Истовремено својом сам књигом желела исправити и неправду која јој је начињена. Њена акција не би постигла тако велике резултате да није имала велики број сарадника, грађана Загреба различитог социјалног статуса. Нажалост, многи од њих су такође неправедно запостављени или заборављени. И њихове сам судбине покушала извући из заборава и представити их широј друштвеној јавности као активне сараднике у тој највећој акцији спаса вања деце, не само у Хрватској или Југославији већ у читавој окупираној Европи”, истакла је Наташа Матаушић.
Књига „Диана Будисављевић”, штампана у тврдом повезу и са ексклузивним фотографијама, у продаји је у књижарама већ од данас.
Диана Будисављевић (Фото насловна страна књиге „Диана Будисављевић”)
