Интересовање страних и домаћих издавачких кућа за дела Иве Андрића континуирано је и необично интензивно

То потврђује податак да су само ове године потписана или су у поступку потписивања 62 уговора са издавачима. Тако ће се књиге српског нобеловца   поред српског појавити на кинеском, корејском, јапанском, румунском, турском, грчком, украјинском и енглеском језику.

Ово истичу у Задужбини Иве Андрића која се и у 45. години постојања стара о издавању дела књижевног великана, помажући истраживања о његовом стваралаштву и животу.

– Иво Андрић спада у ред оних добитника Нобелове награде за књижевност чије име, упркос протоку времена, не бледи, а чије дело једнако окупира пажњу у свету – каже, за “Новости”, др Жанета Ђукић Перишић, управник Задужбине.

– Пре свега због високе уметничке вредности Андрићевог дела и његовог универзалног значења, али и због Нобеловог признања које је несумњиво магнет и за читаоце и за издаваче, Андрић се, и четрдесет пет година после смрти, преводи, објављује и чита широм планете. До сада су Андрићева дела преведена на 50 језика. Могу се наћи у књижарама готово свих европских земаља, (на пример, у Шпанији је преведен на сва четири званична језика – кастиљански, каталонски, галицијски и баскијски), појављују се нови, савремени преводи (на француском, италијанском, бугарском, грчком, румунском, турском и другим), а и читалаштво далеких земаља и култура попут кинеске, јапанске, корејске, бразилске – последњих година добија издања Андрићевих дела. Од Андрићеве задужбине у последње време издавачи траже права и за објављивање на малајаламском и бенгалском језику, на малтешком, казахстанском, на персијском..

И у време епидемије короне, Андрићева задужбина је наставила са редовним радом, не одустајући од својих пројеката. Уз пет књига трећег кола Критичког издања Иве Андрића, у току је припрема и критички приређеног романа “Госпођица”, који ће бити објављен до краја године. Предат је у штампу и годишњак “Свеске” Задужбине Иве Андрића, чиме се наставља редовно објављивање јединог часописа у нашој култури посвећеног делу и животу једног писца.

У Задужбини истичу да су врата ове институције свакодневно отворена за истраживаче и научнике који се баве Андрићем: богат књижни и архивски фонд настао са идејом да се на једном месту сакупи што више података о писцу, модеран је пример неке врсте “Александријске библиотеке”, посвећене делу и несвакидашњем богатом животу писца коме српска култура дугује много: Захваљујући Андрићу на мапи светске литералне баштине српска књижевност зрачи сјајније.

Управни одбор

На предлог Одељења језика и књижевности, Извршни одбор САНУ недавно је изабрао Управни одбор Задужбине. За председника је именован Миро Вуксановић, за потпредседника проф. др Стојан Дабић, а чланови су академици Душан Ковачевић и Горан Петровић, проф. др Стојан Ђорђић, проф. др Срето Танасић, књижевник Радован Бели Марковић, новинар Радован Поповић и др Марко Недић.