Издавачка кућа „Бегемот“ из Скопља управо је објавила ново, постхумно издање хроничара града Данила Коцевског.
Овога пута у питању је монографско издање, насловљено „Ако волиш Скопље – дођи, чекаћу те на кеју“ у едицији „Плочка“ од 84 приче, легенде, чињенице, анегдоте и стварне, мање или више познатих згода из Скопља, праћене аутентичним, архивским фотографијама. Право књижевно благо Старог Скопља.
Предговор је, бираним речима, написао Васко Марковски…
– Сваки град, у свакој генерацији, има бар једног монашки оданог житеља, који не може да помири сећање на постојање и опстанак града који се не преноси на следеће генерације и шта ће се о граду научити, чак и ако је чуо узгред, а није био довољно познат, да се не дели, јасно и далеко, као са кровова, љубитељима топонима са којим се идентификујемо.
Деценијама је Скопље имало Данила Коцевског, као посвећеног, радозналог и тихог посматрача, који је, са наравом правог џентлмена, радосно дочекиван на улицама и жељно ишчекиван у својим ћошковима у новинама. Преко њега смо сазнали ко је све прошао и шта је записао о граду; улице и тротоари су добили нова значења; овековечени су људи који су допринели његовом признању.
Књига Данила Коцевског „Ако волиш Скопље – дођи, чекаћу те на кеју“ наставак је низа хроника о граду Скопљу из пера аутора који је био надалеко препознат међу Скопљанима и читаоцима дневних новина под његовим другим именом „усамљени шетач“.
Рукопис обухвата 84 чланка, први пут објављена у дневним новинама, који као постхумно издање заокружују колосалан допринос Данила Коцевског хроничарству културне историје Скопља и живота у граду, објављеног током његовог плодног живота као Аутор.
Читајући рукопис, поново се суочавамо са тумачењем цивилизацијског значаја градских посебности; мерење вредности у ширем културном контексту ствари из нашег окружења – од локалног, до регионалног и светског хоризонта; одређивање координата градског артефакта кроз призму историјско-географских токова; све то ради шармантним пером, које не заборавља да посматра и забележи њихову „употребну вредност“ и импликацију у појавама свакодневног живота.
Данило Коцевски то чини у свом препознатљивом стилу песника, радозналог заљубљеника у град, кротким пером, раскошом мерила, својственом врхунском интелектуалцу и писцу са оштрим новинарским смислом, стеченим у најранијој стваралачкој младости, у част културних редакција некадашњих врхунских штампаних и електронских медија… – написао је, између осталог Марковски.
Данило Коцевски (1947–2020) је основно, средње и високо образовање завршио у Скопљу, где је дипломирао на Филозофском факултету. Као стипендиста француске владе, провео је академску годину на Универзитету у Бордоу на Факултету књижевности, где је истраживао француску књижевност, посебно књижевну критику и теорију.
У Скопљу је био асистент на Факултету за интердисциплинарне студије новинарства, где је водио вежбе на предмету пракса и теорија новинарства. Био је председник Савета „Рацинових сусрета” у Велесу, а у периоду од 2008. до 2012. године био је и директор светске манифестације „Струшке вечери поезије”.
Његово прво професионално запослење било је у листу „Млад борец“ одмах по завршетку средње школе. Године 1973. прелази у културну редакцију МРТВ, затим Радио-телевизије Скопље, где је уређивао емисије из области културе, посебно издаваштво и представљање нових издања.
Исте године постаје члан Друштва књижевника Македоније. Био је један од иницијатора оснивања Института за македонску књижевност, заједно са Георгијем Сталевим, Слободаном Мицковићем и Душком Наневским. 1982 године именован је за главног и одговорног уредника једног од наших најзначајнијих часописа за културу и књижевност „Разлегди“.
Током 90-их година, заједно са групом еминентних македонских писаца, основао је „Удружење независних писаца Македоније“. Познат је и као хроничар града Скопља, са неколико објављених књига и неколико документарних филмова и телевизијских емисија посвећених граду.
Коаутор је популарне телевизијске серије „Досије Скопје” (2000), а његове бројне колумне о Скопљу у периодици стекле су велику популарност и читалаштво. Својом страственом делатношћу за град, Коцевски је од заборава спасао стотине легенди, анегдота и куриозитета везаних за важне догађаје и личности из историје македонске метрополе и тиме се етаблирао као једна од скопских легенди. Oбјавио тридесетак дела различитих жанрова…
Ово је још један бисер у низу…
