Kadokawa Corporation и Tuttle-Mori Agency откупиле су права за стрип адаптацију филма „Крвава бајка” редитеља и сценаристе Бранимира Торија Јанковића, у продукцији Центра филма из Београда. Стрип ће бити уврштен и представљен на око 90 од укупно 370 страница колекције Хашашија Сакагучија.
Тираж збирке биће 4.000 примерака, а колекција ће бити објављена и у електронском формату (е-књига). Након јапанског издања, продукцијска и дистрибутивна кућа Центар Филм ће за домаћу публику објавити верзију на српском језику.
– Адаптација овог домаћег дела на међународном тржишту доказ је трајања и препознатљивости богатства југословенске кинематографије. Надамо се да ће излазак верзије на српском језику и представљање ‘Крваве бајке’ кроз још један медиј пробудити интересовање нових генерација и привући их на филм – рекла је Јадранка Блануша Вучковић, директорка Филмског центра.
Филм „Крвава бајка”, насловљен по песничком ремек-делу Десанке Максимовић, је сећање на жртве крагујевачког масакра, описано кроз догађаје везане за групу дечака уличних чистача ципела. Њихова судбина је уткана у атмосферу града и окупације, када су пале прве невине жртве, а хиљаде радника одбиле да раде за окупатора, па је цео град био изложен окрутним прогонима, малтретирању невиних грађана и укидању редовних следовања хране.
Деца су се сналазила на различите начине, па је дечак по имену Мали Пиљак дошао на идеју да се са својом групом организује чишћење обуће окупаторских војника и официра испред касарне. Био је то начин да малишани зараде.
У једном окршају са партизанским одредом на периферији града гине неколико непријатељских војника, што избезуми њихове старешине који наређују масовну одмазду и стрељају стотине грађана за сваког погинулог војника.
У граду се ствара атмосфера терора и лова ма људе. Група малих чистача ципела одбија да очисти прљаве немачке чизме, па и њих одводе на стрељање. Крагујевац је постао град црних застава и црних марама, а погребна звона звоне, јер се опело одржава за 8.000 стрељаних…
