Стара српска оравославна црква светог Архангела Михаила на Башчаршији у Сарајеву, један од најстаријих и највреднијим културно-историјских споменика града, са иконама 13. века, носи и тужно подсећање на “крваву” српску свадбу од 1. марта 1992. године када је убиством наговештен почетак грађанског рата у БиХ..
Стара црква у Сарајеву
Тог 1. марта 1992. године. у дану када су Муслимани и Хрвати референдумом о независности БиХ најављивали сурови распад државе, што је и довело до ескалације сукоба и рата на тим просторима, пала прва српска жртва. Убијен је српски сват.
После венчања у храму Преображења господњег, младенци Милан Гардовић и Дијана Тамбур су са својим сватовима наставили пут Старе цркве на Башчаршији где је био заказан свадбени ручак у Дому свете Текле. Око 100 сватова пешице се упутило на весеље. Међутим, код уласка у црквену порту сватовској колони пут је препречио бели аутомобил “голф” у коме су била четири мушкарца.
Стара црква св Архангела Михаила у Сарајеву
Касније ће се испоставити да су то били Рамиз Делалић – Ћело, припадник зелених беретки, Суад Шабановић, Мухамед Швракић и Таиб Торлаковић. Сви од раније познати органима гоњења због криминалне прошлости.
Четири криминалца предвођена Делалићем изашли су из аутомобила и насрнули на младожењиног оца, Николу Гардовића, барјактара сватовске колоне.
Делалић је покушао да му одузме сватовско знамење, заставу Српске православне цркве, након чега је дошло до комешања.
Никола Гардовић
Делалић је затим запуцао из пиштоља и смртно ранио младожењиног оца, док је његов саучесник ранио свештеника СПЦ Раденка Мировића, иначе, младожењиног зета.
После убиства, криминална четворка је побегла а са собом однела и запалила отету заставу.
Младожењин отац, Гардовић преминуо је од рана неколико минута касније у колима хитне помоћи.
Радио-телевизија Сарајево је након почетка рата у Сарајеву 1992. испред зграде Вијећнице снимила документарни програм о Рамизу Делалићу, у коме је исти приказан као херој. У овој документарној емисији је Рамиз Делалић признао убиство Николе Гардовића, и нагласио да је то био муслимански патриотски акт.
Опело
Поред починиоца убиства Рамиза Делалића званог Ћело, сведоци су као нападаче и саучеснике напада и убиства препознали и Суада Шабановића из Зворника, Мухамеда Швракића, сина оснивача Зелених беретки Емина Швракића. Четврти нападач је Таиб Торлаковић, који је као и Рамиз Делалић Ћело, након рата убијен у мафијашком обрачуну у Сарајеву. Рамиз Делалић је одмах након почетка ратних сукоба у Сарајеву постао комендант Девете муслиманске брдске бригаде Армије БиХ, а од Алије Изетбеговића је „за заслуге“ примио пиштољ са посветом.
Протојереј-ставрофор Српске православне цркве Војислав Чаркић, који је годинама “службовао” у Сарајеву, каже да “све док се није десило убиство српског свата на Башчаршији, Срби у Сарајеву и тадашњој БиХ, нису ни помишљали на политичко или неко друго организивање с циљем заштите личне безбједности”.
“За мене, то је био први знак рата у БиХ, за који су, како се то веома брзо показало, друга два народа у БиХ већ била спремна и политички организована, док Срби нису помишљали ништа слично”, рекао је раније Срни…
Погреб
Истог дана када је убијен српски сват и спаљена српска застава – 1. марта 1992. године одржан је и референдум о независности БиХ.
Референдум, који је био прави покретач непријатељстава, донио је очекивани резултат, јер је 62,7 одсто муслиманских и хрватских бирача гласало за независност БиХ и излазак из СФРЈ.
Бирачи српске националности, који су се залагали за опстанак заједничке државе, махом нису изашли на референдум, који према тада важећем Уставу БиХ није ни могао бити расписан и одржан без пристанка представника сва три народа.
Референдум, који је признала међународна заједница, продубио је политичке разлике три народа у БиХ и отворио пут за међусобне сукобе.
У Федерацији БиХ 1. март се обиљежава као “дан независности БиХ”, док овај датум Република Српска не признаје и сматра га уводом у крвави рат у БиХ.
