Колико културу имамо у њеном основном и изворном поимању, колико садржи оно по чему смо навикли да је дефинишемо као елитистички појам и колико нови процеси данес, као што су тржишна економија и нови медијуми који се појављују као фактор њене промоције, практично утичу на промене културе.
Ово су теме обухваћене у зборнику „Култура на распродаји: Конзумеризам и комерцијализација културних продуката“ данас промовисаном у Институту за македонску литературу у Скопљу.
Маја Јакимовска Тошић
Радови у зборнику су излагања учесника истоименог научног скупа који је новембра 2018 године организовао поменути Институт поводом десет година од постојања Културолошких студија.
Професорка Маја Јакимовска-Тошић, директорка Института и једна од главних уредника зборника, за агенцију МИА је изјавила да пред студентима ових студија праве разлику између онога што прведставља елитно и онога што је масовно и анализирају одлике и тежње које обухватају широки појам популарне културе.
– Правимо и специјализовану конференцију „Популарна култура – поглед одоздо“ и још једном о хип-хоп култури. Негујемо све ове нове форме које на неки начин праве разлику између уметности и естраде. То је разлика, но у ново потрошачко време на моменте између њих видимо замагљену границу. Питање је шта се и како се консумира и да ли институције које су надлежне за инвестирање у културу и за њено промовсање заиста граде издржан систем културних вредности, рекла је Јакимовска-Тошић.
Масмедији су, као што је телевизија, најутицајнији у пласирању пред публиком као консументом културнх продуката. Притом, каже, требало би да постоји некакав филтер који треба да се прихвата као вредност или стандард, а тоји треба да постоји и у политици финансирања.
– На пример у литератури: да ли се заистана штампа и публикује све што је важно или што ће се понудити? Нека македонска дела су прошла издржану рецензију, не само из наше средине, већ су изашла и на међународно тржиште и високо котирају. Но, с друге стране, суочени смо са хиперпродукцијом на књижевном плану. Има нови талас, а то је легитимно јер се залажемо да постоји продукција младих аутора, али једно дело мора да буде обухваћено кроз критичку призму. Свако дело вреди да биде оцењено – да ли као добро или као мање добро, истакла је Јакимовска-Тошић.
Аутори радова у зборнику „Култура на распродаји: Конзумеризам и комерцијализација културних продуката“ су научници из више области – културолози, филолози, естетичари, историчари уметности, као и писци и издавачи.
