Резултати најновијих пописа становништва говоре да се Балкан празни – Хрватска је за последњих десет година остала без 400.000 људи, односно десет одсто свог становништва, а Македонија изгубила је 190.000 људи за 19 година. Према подацима Анкете о радној снази, коју објављује Агенција за статистику БиХ и Унија за одрживи повратак и интеграцију, Босну и Херцеговину је од 2013. до 2019. године напустило 530.000 становника, а из ње се само у току протекле године иселило око 170.000 особа.
Процене Републичког завода за статистику Републике Српске говоре да је од 2013. до 2022. године ова држава изгубила 43.000 људи. Крајем новембра сазнаћемо прелиминарне резултате пописа становништва у Србији, а демографи претпостављају да је између два пописа број грађана Србије смањен за пола милиона.
Читав регион суочава се са сличним изазовима – ниским стопама фертилитета, миграцијама и старењем становништва, а недавни пописи потврђују ове трендове. Попис становништва из 2021. године у Хрватској показао је пад становништва од чак десет одсто у односу на претходни попис из 2011. Гледајући укупне бројке, ова земља је у последњих десет година изгубила преко 400.000 људи.
Република Македонија је 2021. године извршила попис становништва после двадесет година. Слично Србији, где Београд показује нешто другачије параметре од остатка земље, изузетак је престоница Скопље, која и даље предњачи у броју становника.
За тачно две недеље – 15. новембра – биће рођен осмомилијардити становник планете. Било је потребно око 12 година да глобална популација порасте са седам на осам милијарди, а пројекције говоре да ће осамдестих година 21. века достићи свој врхунац од око 10,4 милијарде људи на свету. На том броју светска популација остаће до 2100. године.
Глобално и регионално, ова демографска прекретница доказ је великог напретка, јер све више људи на свету живи дуже и здравије, али пред нама су бројни изазови и многе могућности, каже Џон Кенеди Мосоти, директор Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА) за Србију.
