Без обзира што је последњих деценија стекла статус рок звезде, Марина Абрамовић изабрала је готово монашки начин живота у северном делу Њујорка, где заспи гледајући канадске серије и једући беби кашу.
Своје уметничке вештине Марина преноси на млађе генерације широм света, одржавајући радионице од Бразила до Бангкока, држећи предавања о уметности перформанса (цена је око 2.000 долара за петодневну радионицу и отворена је за све који то могу да приуште).
Абрамовићева себе назива „баком перформанса“, чиме се бави цео живот. Рођена је 1946. године у Београду. Креативност јој је одлика од раног детињства. Прекретница за њену уметничку каријеру била је 1976. када је упознала немачког уметника Улаја. Овај љубавни пар је 12 година стварао инспирисана уметничка дела у сфери перформанса, живећи номадским животом у комбију Цитроен (који је представљен у једном од њихових радова).
Маринина уметност често тестира њене границе физичког бола: дозвољавала је људима да јој раде шта год желе користећи 72 изложена предмета, укључујући пиштољ напуњен једним метком („Ритам 0“, 1974); исплела је косу и Улајеву косу, након чега су заједно седели 16 сати („Однос у времену“, 1977); изгубила је свест лежећи у запаљеној звезди петокраци („Ритам 5“, 1974); живела је у музеју (без хране, само воде) 12 дана („Кућа са погледом на океан“, 2002); стајала испред истегнуте стреле коју је, уперену у њено срце, држао Улај („Енергија одмора“, 1980).
Када је била у својим 50-им, била је цењено, али не толико велико име у свету уметности. Све се то променило у наредној деценији, након успеха њене ретроспективе у музеју МоМА, где је непомично седела шест дана у недељи, седам сати дневно (укупно 700 сати), дозвољавајући свакоме да седне преко пута ње и погледа је око. Рад је постао феномен, а посетиоци изложбе чекали су у невероватно дугим редовима да уђу у галерију.
Шта је ово? О чему је реч?
Ово су делови интервјуа које је Марина Абрамовић дала за „Њујорк Тајмс“.
Ево део тога…
Како изгледа Ваш дан? Колико спавате и какав је ваш радни распоред?
– Волим рутину. Она ми даје осећај реда. Осећам се добро када је пратим. Ако то не учиним – када путујем и мој распоред потпуно “полуди” – постајем неуравнотежена. Свиђа ми се манастирска рутина: монаси се пробуде пре изласка сунца, па иду у тоалет. Затим долази медитација, па доручак. Након тога се баве физичким радом. Трудим се да пратим веома сличан распоред. Волим да се будим рано. Смешно је причати о одласку у тоалет — западна култура се тога стиди, али ја желим да причам о томе.
Када увече одете на спавање, сва енергија која тече кроз тело мирује. Кад сунце изађе, све се у теби буди. Ако не одете у тоалет пре изласка сунца, сви токсини се дижу из стопала у мозак. Због тога се толико људи буди уморно. У неким источним културама — као што су Индија, Јапан, Кина — људи се од малих ногу уче да иду у тоалет пре изласка сунца. То није лако учинити ако нисте навикли на то. Морала сам да тренирам. Затим попијем чашу топле воде. Понекад ставим ђумбир, понекад не. Онда кувам чај и читам вести.
Колико сати дневно радите?
– Моја стара пријатељица Ребека Хорн, дивна немачка уметница, одлази на спавање после ручка. Она тада има обичај да каже: „Идем на посао“. Дакле, она свој сан рачуна као радно време. Многи уметници своје најбоље идеје добијају из снова или у стању потпуног одмора. Мрзим студио, то је велика замка. Идеје долазе из живота…
Коју музику слушате када стварате уметност?
– Волим Моцарта, Баха и Сатија. Заиста волим класичну музику. Одрастала сам са њом. Касније сам се заљубила у оно што се данас зове “world music”. Свиђа ми се зарђали глас костариканско-мексичке певачице Чавеле Варгас. У последње време много слушам Анохнија, који ми је пријатељ. Тренутно сам на турнеји са својим делом „Седам смрти Марије Калас“, па често слушам и њу
Да ли постоји храна коју волите да једете док стварате?
– Волим храну за бебе. Постоји холандска компанија која прави пиринач у праху, који мешате са млеком. То је врста хране коју волим. Такође волим кашу од банане и сос од јабука.
Која је Ваша најгора навика?
– Чоколада. Углавном сам послушма и дисциплинована: будим се рано; бавим се јогом. Али чоколада – превише је волим.
