Чак су и минималне интервенције у овом тексту, преузетом из Политике, непотребне и сувишне.
Ова мала репортажа, са пута по Македонији, описује њене природне лепоте, овога пута са акцентом на чаролије Матке.
Смарагдна вода, мир, манастири и природа под небеским отвореним плаветнилом – то је Матка. Ипак, ниједан опис, ма колико вешт, ово свето место не може довољно верно да дочара. То се мора доживети…
На самом излазу из Скопља, на путу ка Тетову, скретање улево води вас у прави исконски рај – кањон испуњен смарагдном водом коју чувају громадни планински масиви и „мајчин” загрљај. Ово је само кап богатстава Македоније, дела балканског тла, препуног природних лепота.
Ево и једне саге о природној лепоти која је надохват руке, у Македонији.
Сигурност коју дете има у мајчином крилу можете осетити овде, ушушкани у наручје предивне природе кањона који су Стари Словени и назвали по најмилијем људском бићу, мајци – Матка. Уклесани лик жене расуте косе рађа лепоту коју само природа може да подари, где тишина шапуће најлепше речи и где поглед упија храну за душу. Сва зла и све бриге остаће, бар на тренутак, заборављене. Мењале су се империје и усмеравали се цивилизацијски токови од пре наше ере. Византијско, Римско, Отоманско царство… но, лик Матке није се мењао, као ни њен осмех.
Матка словенског народа, данас обасјана сунцем Македоније, неуморно зрачи љубављу, које има довољно за сваког посетиоца. Њен умилни осмех – отпоран на шибање ветрова, који не могу спрати ни кише, нити га могу сакрити снегови – опстаје вековима. Племениту топлину можете осетити у свако доба дана, сваки дан у години.
Овај предео, такође, обогаћен је и бројним црквама, те манастиром Светог Андреје. Поглед на леву страну открива грађевину из 1560. године, а поглед надесно грађевину из 1389. године, када је била Косовска битка. Иконостаси су обогаћени ликовима Марка Краљевића и митрополита Јована, а његов ктитор био је краљ Вукашин, те Андреја, брат Краљевића Марка. На задњој страни манастира налази се отисак шаке, а верује се да припада Марку Краљевићу.
Мемоари овог живописног краја бележе и разне анегдоте из различитих времена. Тако је једна од легенди и сам настанак манастира. Марко Краљевић и његов брат Андреј, враћајући се после Косовске битке, одлучили су да се одморе баш на месту где је данас манастирски посед. У то време, на овом месту, у близини реке Треске, била је једна кафана. Марко је остао да веже коње, а Андреј је ушао први у кафану. Међутим, тамо су га сачекали Турци, који су га напали и убили. Ушавши у кафану, Марко је затекао мртвог брата. Турке је побио, а брата сахранио на том месту и изградио манастир, а реку Треску усмерио на стари ток како би манастир имао своје спокојство и мир уз жубор реке.
У близини, у оквиру Марковог града, обраслог бујном травом, налази се и Црква Свете Недеље. Црква је изграђена средином 14. века. Архитектура онога што постоји може се поредити с неким архитектонским решењима који су видни и данас у скопском насељу Козле.
С овим периодом и овим местом повезана је још једна легенда. У Марковом граду живела је прелепа Бојана, у коју је био заљубљен један Османлија. Не добивши њену љубав, одлучио је да је нападне у тврђави која је опасивала Марков град. У том сукобу, како се приповеда, Бојана је убила чак 70 војника. Када је схватила да не може више да се брани, убила се скочивши с високе стене.
Према неким белешкама, претпоставља се да је Марков град раније имао назив Матка, који данас носи овај диван скопски предео. На овом пољу моћи ћете да посетите још много цркава, а једна од њих је и Црква Светог Спаса. Године 1968, када су мештани одлучили да обнове цркву, почели су да узимају камење с места удаљеног 50 метара јужно од цркве. У међувремену, један од мештана је уснио да се на том месту некада налазила црква. Сан се претворио у јаву – на том месту су пронађени остаци цркве. Откопан је црквени објекат, чији су зидови били високи око један метар. Црква је откривена на дан Свете Тројице и тако је овај објекат добио име Света Тројица – Матка. Централни манастир на овом поднебљу носи, такође, име Матка.
Ово место угостило је бројне познате личности и великане, међу којима, записано је на зидинама манастира, и патријарха Арсенија Трећег Чарнојевића, поглавара Српске православне цркве, тј. Пећке патријаршије, духовног и световног вође српског народа друге половине 17. века.
Ово право духовно царство монаха јединствена је храна за душу и око, извор животне енергије, љубави, спокојства и хармоније. Дотаћи ће вас оно што се додирнути не може, обогатићете се оним што се новцем не може купити. Ниједан опис, ма колико вешт, ово свето место не може довољно верно дочарати. Оно се мора доживети.
Мир, љубав и спокој у чијем ћете друштву бити на овом месту, а које ће вас са њега и испратити, помоћи ће вам у решавању брига и свега онога што доноси савремени живот. Као што је рекао Меша Селимовић: „Сви кажу да љубав боли, што је погрешно. Самоћа боли. Одбијање боли. Губитак некога боли. Жеља боли. Све збуњују те мале ствари с љубављу, али у стварности, љубав је једина ствар у свету која одбија све зло и која те увек изнова учини да се осећаш добро.”
Преузето са сајта Политике
фото: Сандра Гуцијан и Драган Јекић,
специјално за Политику
