У пратећем програму ужичког фестивала „Без превода” пажњу је привукла изложба о познатом писцу из угла архивских докумената
Пажњу у пратећем фестивалском програму 27. фестивала „Без превода” привукла је изложба о великом писцу „Меша Селимовић – избор докумената”, отворена у холу ужичког позоришта. Реч је о поставци Државног архива Србије, аутора Јелице Рељић, Александра Марковића и Николе Аџића, по материјалима архива БиХ, Југославије, САНУ, те позоришта из Београда и Ниша.
На отварању изложбе, директор Државног архива Србије Мирослав Перишић рекао нам је да овај архив има праксу да организује поставке под називом „Подсећања”, које значајне личности представљају у светлу архивских докумената.
– Меша Селимовић је српски писац великих књижевних дела о коме је доста тога написано, али ово је први пут да видимо ту личност из угла архивских докумената. Изложба иде његовом животном путањом, која је била и кривудава, а открива поједине непознате ствари. Био је и професор гимназије у Тузли, борац против фашизма за време Другог светског рата, позоришни и филмски човек, наравно уз његово вредно књижевно стварање. Поставка нуди доказе о ономе о чему се некада писало, наслућивало, понешто и знало – казао је Перишић, додајући да је ова изложба први пут постављена у Андрићграду, када је откривен споменик Меши Селимовићу, затим у Тршићу на Вуковом сабору, а Ужице је први од градова који је, захваљујући свом врло активном Историјском архиву (спада у круг најбољих међу 36 архива у Србији), показао интересовање да и овде буде виђена.
На изложбеним паноима чита се, рецимо, да је Меша био и филмски сценариста: године 1950. урадио је сценарио за филм „Рудари” о рударима Креке, који „због оцена комисије” никад није јавно приказан. Аутор је и сценарија за филмове „Кућа на обали”, „Туђа земља”, „Ноћ и јутра”, „Уђи ако хоћеш”, „Дервиш и смрт” (заједно са Михизом) и других.
Изложбу је отворила директорка ужичке библиотеке Душица Мурић, рекавши да је велики писац Меша у дубоким слојевима историје, у духу највиших књижевних стандарда, увек препознавао савремене изазове човека:
– Најпознатији српски књижевни биограф Радован Поповић, аутор биографске књиге о Селимовићу, на једном месту каже: „Нема дефинитивних биографија”. Живот и дело Меше Селимовића дају му за право, јер су његов живот и дело до те мере сложени, драматични, изазовни и узорни у веку који није одликовала превелика етичност и правдољубивост да отварају готово сва суштинска питања људске егзистенције.
