Шездесет осма добитница Нинове награду за роман године је Милена Марковић за роман „Деца“ , саопштио је жири на конференцији за медије у београдском хотелу „Москва“.

Име 68. добитника Нинове награде за најбољи роман године саопштено је, по традицији, у подне на конференцији за новинаре.

Награђивана песникиња, ауторка драма и сценаристкиња Милена Марковић, преноси РТС, огласила се после седам година новом књигом под називом Деца. На више од сто педесет страница исписује свој роман у стиховима. Без тачака и зареза, проговара о деци, детињству, породици. О томе шта значи бити мајка, ћерка, син…

То је и књига колико о ауторки и њеним прецима, толико и о њеном сину и деци која ће тек бити рођена, исписана брутално искрено, неретко и са, у најмању руку, узнемирујућим ситуацијама и детаљима о каквим се најчешће ћути, истовремено и брутално и нежно.

Осим изабраног, међу романима који су ушли у ужи избор били су и Сампас Илије Ђуровића, Оно о чему се не може говорити Елведина Незировића, Шпанска чизма Владимира Копицла, Мокринске хронике Срђана В. Тешина и Поговор Давида Албахарија.

Чланови овогодишњег жирија били су Теофил Панчић, Марија Ненезић, Бранко Кукић, Иван Миленковић и Марјан Чакаревић.

Књижевница Милена Марковић објавила је књиге Пас који је појо сунце, Истина има терањеТри драме, Црна кашика, Птичје око на тараби, Пре него што све почне да се врти, Песме, Драме, Песме за живе и мртве, Змајеубице… Изведене су њене драме Павиљони – куда идем, одакле долазим и шта има за вечеру, Шине, Наход Симеон, Брод за лутке, Шума блиста, Змајеубице, Деца радости, Пет живота претужног Милутина, Ливада пуна таме.

Добитница је Специјалне награда у Бечу за најбоље драме са екс-ЈУ простора, три награде Стеријиног позорја за најбољи драмски текст, као и награде за драмско стваралаштво „Борислав Михајловић Михиз”, те признања која носе имена Тодора Манојловића, Ђуре Јакшића, Милоша Црњанског, Биљане Јовановић…

Писац Миљенко Јерговић у свом тексту „Милена Марковић: Грубе гесте, њежности“ сматра да су Деца један од најважнијих романа који остаје иза њихове генерације.

Деца су роман о дјетињству, о дјеци која рађају другу дјецу, о обитељи – дисфункционалној, јер тко, осим попова и педагога, зна за функционалну обитељ. Деца су поема о осујећеном, вјечно недовршеном одрастању, моћна, у нашим језицима неуспоредива, највећа књига о женскости, о мајчинству, кћеринству и синовству, опасан роман о повијести, оној нама најважнијој и трауматичној, која потече с Другим свјетским ратом, настави се кроз осамдесете, то десетљеће нашег одрастања, и прегази нас током деведесетих.

Деца су роман о аутистичном, ментално заосталом сину, о ретардираном сину, о сину дебилу. Милена Марковић изнад је политичке коректности, изнад тог јада људског и те биједе књижевних и идеолошких антиталената, који би да репресијом над језиком поправљају свијет и сакривају све оно с чиме нису у стању да се носе у свијету“, написао је, између осталог, Јерговић.