Маја Поповић Фото: Министарство правде Србије

Министарка правде Маја Поповић поручила је на јучерашњој седници Савета безбедности да Република Србија води одговорну политику помирења у региону. Током обраћања поводом шестомесечног извештаја о раду Механизма за међународне кривичне трибунале, она указала на нека од кључних питања која се тичу сарадње наше земље и Резидуалног механизма за међународне кривичне трибунале.

– Тужилаштво Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију доживело је потпуни неуспех у истрагама и суђењима за злочине извршене на територији Косова и Метохије над српским и неалбанским цивилним становништвом и тиме знатно урушило углед и поверење у МКТЈ и Механизам. Некажњивост  за злочине извршене према српском становништву практично је постала политика која је своје снажно упориште нашла управо у раду Тужилаштва Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију – закључила је Поповићева.

Она је нагласила да све референце на тзв.  Косово треба да буду схваћене у пуној сагласности са резолуцијом Савета безбедности 1244 и да је обавеза свих учесника у процесуирању ратних злочина и остваривању сарадње у борби против криминалитета да у потпуности поступају у складу са овом резолуцијом.

Поповићева је истакла да још није одговорено на десет захтева за пружање правне помоћи, које је Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије упутило ЕУЛЕКС-у у Приштини, који своје активности спроводи  ослањајући се на ауторитет СБ УН-а.

Поводом указивања Тужилаштва Механизма на застој у преговорима између Републике Србије и Републике Хрватске по питању закључења споразума о установљавању оквира за процесуирање ратних злочина,  како преноси „Политика“, министарка је напоменула да је реч о билатералном питању које није у искључивој надлежности Механизма, нити је од посебног интереса за његово функционисање. Она је навела да споразум није закључен јер је Република Хрватска инсистирала на укидању универзалне јурисдикције у правном систему Републике Србије.

– Ову врсту јурисдикције познаје и правни систем Републике Хрватске, али и правни системи других држава чланица ЕУ, па се поставља питање због чега се инсистира на њеном укидању у правном поретку Републике Србије – указала је Поповићева.

Она је нагласила да је Република Србија уложила напоре у циљу продубљивања сарадње са Републиком Хрватском и БиХ у овој области, наводећи да сваки злочин мора бити адекватно кажњен без обзира ко га је извршио.

– Зато посебно истичем да је неопходно да и државе у региону предузму исте кораке, јер Република Србија за сада једина искрено пружа руку помирења – навела је Поповићева.

Министарка је поновила захтев и спремност Републике Србије да се затворске казне које је изрекао Међународни кривични трибунал за бившу Југославију и Механизам за међународне кривичне трибунале извршавају у Републици Србији, под надзором Механизма.

Током излагања, Поповићева се оштро успротивила и пракси дугогодишњег неодлучивања Механизма о молбама за превремено пуштање на слободу држављана Републике Србије.

– Неодлучивањем о молбама флагрантно се крше њихова основна људска права –  рекла је она и дала гаранције да ће, и поред тога, услови превременог пуштања на слободу бити у потпуности поштовани, као што је то и до сада, без изузетка, био случај.

Поповићева се осврнула и на замерке Тужилаштва Механизма да појединци делегитимишу чињенице које су супротне становиштима Тужилаштва, а које произлазе из пресуда Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију или Механизма.

– Република Србија је демократска држава у којој је гарантована слобода говора, стручне и научне критике. Критици подлежу и пресуде Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију и Механизма, као и у свакој другој демократској држави – навела је.  Антрфиле

„Случај” радикали

Министарка Маја Поповић осврнула се и на тврдње председника Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Хагу, који је у свом извештају навео да Република Србија не сарађује са Механизмом и не испуњава своје обавезе у погледу предмета Петра Јојића и Вјерице Радете.

– Поступање Републике Србије у вези са овим предметом не представља кршење међународних обавеза Републике Србије, већ настојање да се поступа у складу са Резолуцијом Савета безбедности 1966 – рекла је она наглашавајући да управо национални правосудни органи треба да преузму кривична гоњења, према наведеној резолуцији.

Она је подсетила да је одлука Вишег суда у Београду, који је нашао да претпоставке за изручење Вјерице Радете и Петра Јојића нису испуњене, постала правноснажна.