Поводом обележавања 108. годишњице Брегалничке битке, у складу са Државним програмом обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије, данас је одржана централна церемонија полагања венаца и одавања почасти палим српским ратницима код обележја некадашње костурнице на брду Каленица код Штипа  и, у Спомен-костурници у месту Доње Карасларе код Велеса, у Северној Македонији.

Почаст на Келеници код Штипа

У име Владе Републике Србије ловоров венац је положио и на комеморацијама говорио државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије Миодраг Капор. Венац је положио са амбасадорком Србије у Скопљу Невена Јовановић, са изаслаником одбране потпуковником Вујицом Вукобратовим. Венце и свеже цвеће су положили и представници српских странака и асоцијација у Северној Македонији.

После церемоније код Штипа, у капели Спомен костурници Доње Карасларе код Велеса, после полагања венаца, помен погинулим и умрлим српским војницима у балканским ратовима служио је свештеник канонске Православне Охридске архиепископије СПЦ, Марко Манојловић.

Помен у капели Спомен костурнице Доње Карасларе

Обележје на брду Каленица код Штипа је на месту некадашње спомен-костурнице где су земни посмртни остаци око 6.000 српских ратника палим у Брегалничкој бици. Од 2015. године обележавање Брегалничке битке је саставни део Државног програма обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије. На поменутом локалитету Удружење за заштиту и очување српских споменика у Македонији, поставило је спомен плочу на месту  некадашње спомен-костурнице.

Битка на Брегалници водила се у времену од 30. јуна ‒ 9. јула  1913. године. После Првог балканског рата, и неуспеха у договору српских и бугарских дипломата око поделе територија ослобођених од Османског царства дошло је до ратног окршаја. Србија је, по савезном уговору, сматрала да се решење спора преда арбитражном суду Русије. Но, Бугарска, под утицајем војничке партије, а подстицана Аустроугарском, одбија да сачека решење руског цара, и већ је 30. јуна 1913., без најаве рата, извршила препад на српску и грчку војску и тиме започела рат у исто време и битку на српском фронту. Простор на коме се одвијала битка, протезао се од Царевог врха на Осоговској планини, низ оба његова гребена, који се спуштају на југ и југозапад, обема странама Злетовске реке до њеног ушћа у Вардар.

У Брегалничкој бици су учествовале 1. и 3. армија, 7 пешадијских и 1. коњичка дивизија (127 батаљона, 253 топа и 33 ескадрона), свега око 176.000 бораца са 253 топа са српске стране. Са бугарске стране је била 4 армија, македонско-једренско ополчење, 4 дивизије и 3 бригаде (95 батаљона, 230 топова), око 130.000 бораца.

Према војним подацима, губици код 1. и 3. српске армије били су око 20.000 мртвих и рањених, код 4. бугарске армије око 30.000 мртвих, рањених и заробљених. Најжешћи бој је доживела тимочка дивизија, која је успешно бранила јурише двапута надмоћнијих Бугара.

Победа српске војске над бугарским трупама  била је  одлучујућа за победу Србије у Другом балканском рату.

М.С.

Фото А.П.