Бранислав Нушић је рођен на данашњи дан 1864. године у Београду, недалеко од Саборне цркве, у кући на чијем је месту данас Народна банка Србије. Рођен је као Алкибијад Нуша од оца Ђорђа (Георгијаса), цинцарског порекла, и мајке Љубице.

Његов отац био је угледни трговац житом, али је убрзо после рођења сина изгубио богатство. Породица се преселила у Смедерево, где је Нушић провео своје детињство, завршио основну школу и прве две године гимназије.

Нушић је матурирао у Београду, а када је напунио 18 година законски је промиенио име у Бранислав Нушић. Још као млад постао је члан опозиционе Радикалне странке.

У 19. години написао је своју прву комедију “Народни посланик” која ће бити постављена на сцену тринаест година касније – 1896. године.

Студирање правних наука започео је у Грацу, а наставио у Београду, где је и дипломирао на Великој школи 1886. године.

Прва књига коју је Нушић објавио биле су “Приповетке једног каплара” 1886. године, збирка кратких прича и цртица насталих на основу прича из рата.

Комедију “Сумњиво лице” написао је 1887/88. године, а на сцену је постављена 35 година касније – 29. маја 1923. године.

Његов комад “Протекција” постављен је први пут на сцену Краљевског позоришта уочи његовог поласка на службу у иностранству 1889. године.

Као званичник Министарства спољних послова, именован је за писара конзулата у Битољу, где се и оженио 1893. године, Даринком, ћерком трговца Божидара Ђорђевића и Љубице. Исте године именован је за конзула у српском конзулату Приштини, где је током службовања био сведок страдања српског становништва, што је описивао у својим писмима која су постала позната као “Писма конзула”.

Године 1900. именован је за секретара Министарства просвете, а убрзо после тога постао је драматург Народног позоришта у Београду, да би 1904. био именован за управника Српског народног позоришта у Новом Саду.

Заједно са учитељем Михајлом Сретеновићем основао је прво дечје позориште, у ком су улоге тумачиле искључиво деца, а међу њима и Нушићева.

Године 1905. године преселио се у Београд, где је почео да се бави новинарством. Осим под својим именом, писао је и под псеудонимом Бен Акиба.

У Битољ се вратио 1912. године као државни службеник. Током 1913. године основао је позориште у Скопљу, где је живео до 1915. Напустио је земљу са војском током Првог светског рата и боравио у Италији, Швајцарској и Француској до краја рата.

После рата, Нушић је постављен за првог управника Уметничког одсека Министарства за просвету, где је остао до 1923. године, након чега је именован за управника Народног позоришта у Сарајеву, да би се 1927. вратио у Београд.

Бранислав Нушић је био плодан писац, познат по свом упечатљивом хумору. Писао је о људима и њиховој често духовитој, природи. Најзначајнији део његовог стваралаштва су комедије, од којих су најпознатије: “Госпођа министарка”, “Народни посланик”, “Сумњиво лице”, “Ожалошћена породица” и “Покојник”.

Био је председник Удружења југословенских драмских аутора и члан Српске краљевске академије. Нушићева дела су од 1950. до данас адаптирана у педесетак филмова.

Преминуо је 19. јануара 1938. године.