На данашњи дан (20. децембар) 1355. године, умро је један од највећих српских владара, Стефан Душан, син краља Стефана Дечанског, познат по томе што је значајно проширио границе српске државе према југу, уздигао српску цркву на ранг патријаршије и донео најзначајнији закон средњовековне Србије.
Стефан Урош IV Душан Немањић (око 1308. или у марту 1312 — Девол, 20. децембар 1355) познат и као Стефан Душан или Душан Силни, био је последњи српски краљ из династије Немањића од 1331. до 1346. године, а затим је постао и први крунисани цар српске државе када га је на Васкрс 16. априла 1346. године крунисао први српски патријарх Јоаникије II.
Цар Душан
Душан је владао над новонасталим Српским царством више од девет година до своје смрти 20. децембра 1355. године.
Фреска цара Душана у манастиру Матејче
Цар Душан је описан као енергичан владар, јаког карактера и темперамента, зато се често у изворима и литератури јавља и под именом „Душан Силни”.
Царство цара Душана
Стефан Душан био је краљ Србије од 1331. до 1346, када је у Скопљу крунисан за цара Срба и Грка. Уз краља Милутина највећи владар династије Немањић. Тежио је стварању државе која би заменила Византију.
Освојио је целу Македонију (осим Солуна) данашњу Албанију, Тесалију, Епир, Акарнанију. У време његове владавине Србија је била на врхунцу моћи.
