За љубитеље седме уметности Фестивал европског филма Палић представља праву малу оазу уметности. Ове суботе, 16. јула, почиње 29-то фестивалско издање, а током шест дана трајања, публици ће, поред бројних премијера најновије европске кинематографије, понудити и сјајне пратеће програме
Ту су радионице за критичаре, креаторе садржаја на друштвеним мрежама, децу и младе, изложбе, промоције књига, трибине и концерти… И, свакако пуно филмова!
На 29. Фестивалу европског филма Палић публика ће моћи да погледа више од 130 филмова из целе Европе, у 15 различитих програмских целина, на више локација.
У уводнику, као добродошлицу пред фестивал, његов директор, истакнути филмски делатник Радослав Зеленовић је написао:
– Знам да сви чекамо идућу годину и тридесети, јубиларни Фестивал. Ми који смо стварали овај Фестивал, пре свих, Блажо, Митар, Јошка, Саво, Пишта, Бошко, Нена, Вита, Горан, Миша, ја… основали смо га 1992 године. По томе, овогодишњи Фестивал би, требало да буде тридесети.
Али, не иде све, увек, како желиш и како замислиш, поготову не на нечему што је створено у невреме, у пуном значењу те речи. Те 1992. године били смо под санкцијама, изопштени од света. Мало се тога могло; било је тешко и пуко преживљавање а камоли прављење међународног филмског фестивала у земљи затвореној са свих страна.
Занимљиво је свакако да, тих првих фестивалских година, ни једном се није десило да предвиђени филм не буде приказан. Велику смо помоћ имали од домаћих дистрибутера који су се, на само њима познате начине, довијали и обезбеђивали филмове за Фестивал. Сећам се да је филм нашег великог пријатеља Теа Ангелопулоса, Одисејев поглед, продуцент филма, колима из Берлина донео на Палић, свега неколико сати пре пројекције.
И када смо веровали да ће, наше муке, ако не нестати, а оно се драстично умањити укидањем санкција, већ 1996. године није било Фестивала, јер… није било новца, али било га је током једног јулског викенда 1999, после бомбардовања. Био је то Фестивал континуитета. Да није тако још мало би смо почекали – не бисмо ни идуће године прославили палићку филмску тридесетогодишњицу.
Срећом, то ће се идуће године догодити и многе од нас учинити поноснима што смо сав свој труд, ентузијазам… уложили у оно у шта смо веровали. У филм.
Вероватно не бисмо у овом габариту и са веома прецизним концептом имали наш Фестивал, да од самог почетка нисмо знали ста желимо. У првом сусрету са Блажом Перовићем, тадашњим директором Отвореног универзитета, предложио је да десетак година пробамо неколико програмских варијаната док не дођемо до правог решења.
Тако је и било. Тек 2003. постали смо ово по чему смо данас препознатљиви: Фестивал европског филма Палић.
То је и Европска унија препознала прогласивши нас 2017. године најбољим филмски Фестивалом у Европи. Попут многих других парадокса који су пратили овај Фестивал, ето још једног: најбољи филмски Фестивал европског филма у земљи која није чланица ЕУ!
Желим свима вама који по било ком основу присуствујете нашем Фестивалу да са њега одете богатији за неко ново искуство и, у то искрено верујем, задовољни.
Било како било, пред нама је јубилеј и за њега се ваља достојно припремити. То је знак свима који брину о нашем Фестивалу да одмах по завршетку овогодишњег почнемо са припремама јубиларног. Добро дошли – нагласио је Зеленовић.
Хрватско-српски филм “Стриц”, у ком насловну улогу игра прослављени српски глумац Предраг Мики Манојловић, биће премијерно приказан у Србији на 29. Фестивалу европског филма Палић, 21. јула у 19 часова у Биоскопу Абазија на Палићу. Филм ће бити приказан у такмичарској селекцији “Паралеле и Судари”.
“Стриц” је недавно имао светску премијеру на 56. Међународном филмском фестивалу у Карловим Варима, где је освојио Специјално признање које додељује жири новог такмичарског програма “Проxима”. Како су истакли чланови тог жирија у свом образложењу, реч је о “узнемирујућем дебију који балансира на ивици гротеске и трилера”.
У синопсису филма наводи се да радња филма почиње у Југославији касних осамдесетих, када се вољени стриц враћа из Немачке својој породици за празнике. “Уживају заједно у Божићном ручку до момента када почиње да звони смартфон – постаје им јасно да нису 1980-те, а није ни Божић”, закључује се у опису радње.
Редитељи и сценаристи филма су Андрија Мардешић и Давид Капац, а главне улоге уз Микија Манојловића тумаче Ивана Рошчић, Горан Богдан и Роко Сикавица. Директор фотографије је Милош Јаћимовић, српски сниматељ познат по доприносу награђиваним домаћим филмовима “Тилва Рош” и “Оаза”.
У селекцију „Млади дух Европе“ (21-ог јула) македонска режисерка Марија Апчевска – Петровска представља свој филм „Северни пол“, реализован 2021-ве године.
– Магловито поље, препуна свлачионица. Марго не припада ни једном ни другом. Можда ће, ако изгуби невиност, коначно наћи своје место – стоји у кратком сижеу за филм.
Филм је копродукција између Македоније и Србије. Продуцент је Роберт Насков, а копродуценти Милош Љубомировић и Горан Тодорић. Македонска филмска агенција га је подржала са 2,2 милиона денара (око 35.000 евра) на конкурсу 2019-те.
Апчевска – Петровска је 15-минутни филм снимила у јануару прошле године у Скопљу и Македонској Каменици, по свом сценарију. Главне улоге тумаче Антонија Белезелкоска и Лука Митев. Директор фотографије је Владимир Самоиловски, сценограф Кирил Спасески, а костиме потписује Биљана Гргур.
„Северни пол“ премијерно је приказан на прошлогодишњем Канском фестивалу, у конкуренцији за „Златну палму“. Било је то први пут да је неки македонски филм био у трци за Златну палму. „Северни пол” изабран је међу 10 кандидата за престижну награду од 3.739 пријављених филмова. У селекцији кратких филмова су и дела из Бразила, Данске, Кине, Француске, Хонг Конга, Ирана…
После награђиваних „Бардо” (2012) и „Амби” (2017), Апчевској – Петровској је ово трећи кратки филм.
Добитници награда „Александар Лифка” за изузетан допринос европској кинематографији су Душан Ковачевић у категорији домаћих стваралаца и Мишел Азанависијус у категорији страних стваралаца. Лауреат “Лифке” за допринос регионалној кинематографији је глумац Игор Гало.
У част добитника ове престижне награде, биће приказан омаж њихових филмова.
Више информација о фестивалу имате на овом ЛИНКУ.
У оквиру 29. Фестивала европског филма Палић, биће представљена селекција „Украјина у фокусу” у којој ће се наћи шест остварења из ове земље: “Рефлексија” редитеља Валентина Васјановича, “Лоши путеви” Наталије Ворожбит, “Носорог” Олега Сенцова, “Стоп Землиа” Катарине Горонстаи, “Руже” Ирене Цеценко, и “Ова киша никада неће стати” Алине Горлове.
Палићки фестивал биће домаћин тродневних радионица за чланове МИОБ мреже у циљу унапређења комуникације на друштвеним мрежама.
Биће одржана и радионица „Како гледати филм – мала школа бонтона“, намењена деци основношколског узраста од 10 до 15 година и посвећена образовању у области аудиовизуелне културе и уметности.
Циљ је подстицање културе одласка у биоскоп и културе гледања аудиовизуелних садржаја, а предмет анализе и расправе биће домаћа продукција Радивоја Андрића „Лето кад сам научила да летим”.
У оквиру 29. фестивала биће одржана и МОБИФИЛМ радионица која ће окупити 10 младих ученика из прекограничног региона који су претходно похађали МОБИФИЛМ школу у Суботици и Сегедину и учествовали у заједничкој радионици током Филмског фестивала Жигмонда Вилмоша. маја 2022. године, у циљу усавршавања и надоградње знања ученика у областима: писања (сопствене израде) филмских сценарија, камера мобилних телефона и снимања – напредни ниво, напредни ниво монтаже филмова, као и израда кратких студентски филмови са мобилним телефоном и њихово приказивање.
Изложба „Траговима једног времена: филмски плакат 1970-1979”, у организацији Филмског центра Србије, садржи 41 филмски плакат из периода од 1970. до 1979. године, из фонда и архиве Филмског центра Србије, са популарних ратних спектакла, попут „Сутјеске“ Стипе Делића, „Ужичке републике“ Жике Митровића, „ Партизански ескадрон“ Хајрудина Крвавца, као и „Валтер брани Сарајево“, такође у режији Крвавца…
На фестивалу ће бити одржана и промоција књиге “Стенли Кјубрик између слике и филма” Дијане Метлић у издању Филмског центра Србије, која нуди могући нови увид у стваралаштво великог филмског ствараоца.
Исто тако биће одржана и промоција књиге “Забрањено без забране”, Милана Никодијевића, која представља почетак враћања дуга југословенској кинематографији. Наиме, Црни талас је уметнички најмоћнији период у историји југословенске кинематографије и улазак у светску кинематографију, а досадашњи рад аутора је већ допринео расветљавању ове донедавно табу теме, а ова књига је природан наставак. те делатности и сублимат који пружа увид у изворну реч главних актера црног таласа.
Милана Никодијевића, познати и признати српски режисер, био је гост СПОНЕ у априлу 2018-те, када је македонској публици представио музички документарац „Заробљено време“, о животу и раду музичког новинара Петра Пеце Поповића.
У биоскопу „Абазија“ ће се одржати међународни фестивал кратког играног филма “Филмски фронт” – међународни фестивал кратког играног филма који се ове године одржава 20. пут.
У музичком делу фестивалског програма током фестивала наступиће хрватска панк-фолк атракција „Бркови“, новосадски бендови „Гифт“ и „Норвешка шума“, зрењанински „The Quarantinos“, као и суботички бендови „Перпетум Мобиле“ и „Миа“.
