Промоција македонског издања „Сећања“ (Сеќавања) писца Анђелка Крстића (1871-1952), најављена је у оквиру нове трибине Српског културно информативног центра (СКИЦ) СПОНА, 29. новембра у 18 часова (булевар Св Кирила и Методија бр 30 у Скопљу), на којој ће бити приказан део документарног филма “Учитељ из Дримкола”, аутора Бошка Милосављевића и Милана П. Кићевца.
На трибини о делу и лику Анђелка Крстића, писца и учитеља из Лабуништа надомак Струге, говориће Ана Новаковић, преводилац и лектор, Дарко Крстић, потомак и Милутин Станчић, испред издавача књиге „Сећања СКИЦ-а Спона.
Анђелко М. Крстић српски писац српски национални радник, песник, приповедач, романописац и драмски аутор, чије је дело обележено колоритним Дримколом, његовим завичајем на југозападу Македоније, према књижевним мерилима значајнo је име српске литературе прве половине 20. века, али је из ње, крајње неправично, деценијама безмало био прогнан.
Крстић је делом као српски писац и просветитељ, био истрајан бранилац српског националног идентитета у Македонији, због чега су га турске власти прогониле и више пута затварале. Рођен је 1871. године у селу Лабуниште у Дримколу, надомак Струге. Учитељску школу је завршио 1889. године у Београду, а већ 1890. ступио је у учитељску службу по селима на планини Јабланици у Дримколу Умро је 1952. године у родном селу и по властитој жељи сахрањен је на узвишењу подно Јабланице.
Крстић је прошао тежак пут печалбара, потом учитеља и просветитеља у свом поробљеном завичају, борца против турског ропства, ”сужња у турским тамницама, а у Првом светском рату пут преко Албаније до Крфа и Солуна”.
Исписао је снажну уметничку слику живота једног народа потлаченог и напаћеног под ропским јармом. Изванредан познавалац средине, прецизно је осликао живот и психологију људи тог краја Македоније, посебно печалбара.
У уводу пишчевих ”Сећања”, објављених 2000. године у Београду (Институт за књижевност и уметност), Владимир Цветановић је записао да је Крстић прве радове, извештаје с прослава и описе народних обичаја, објавио у ”Цариградском гласнику” 1899, а прву приповетку ”Печалба” у истом листу 1903. године. До краја 1918. године објавио је десетак приповедака, неколико песама и записа. Приповетке из тог периода ”Вечито дужни” и ”Печалбарова жена” ушле су у прву књигу његових приповедака – ”Приповетке” (Српска књижевна задруга, Београд, 1932. година).
Тематика његових дела био је тежак живот његових земљака, сељака – печалбара. Врхунац његовог књижевног стваралаштва је роман „Трајан“, објављен 1932. године, за који је две године касније добио награду за најбољи српски роман од Академије Уметности.
М.С.
