На лидерском самиту у Охриду, председник Србије Александар Вучић, премијери Северне Македоније Зоран Заев и Албаније Еди Рама, утврдили су декларацију са листом приоритета и мера за побољшање регионалне сарадње.

Иницијатива председника Вучића изнета на првом лидерском скупу у Новом Саду, са премијерима Северне Македоније Заевом и Албаније  Рамом, за успостављење региона без ограничења слободе кретања робе, људи, услуга и капитала најпре између трију земаља, на другом самиту овог викенда у Охриду, после непуних месец дана, добила је конкретне основе за реализацију.

Утврђене су конкретне основе заједничког договора о примени услова за формирање „малог Шенгена“.

На подручју трију земаља са потенцијалом од 12 милиона становника, успостављање слободних токова људи, робе и капитала, како су закључила тројица лидера у Охриду, имало би вишеструке ефекте за побољање услова еконосмког развоја и конкурентности целог региона између осталог израженијим привлачењем инвестиција.

У оквирима договора прецизирано је увођење система са слободнијим режимом путовања између земаља само уз поседовање личне карте. Затим признавање заједничких радних дозвола којима ће се омогућити упошљавање људи у све три земље без додатних процедура.

Том мером директно се подиже доступност радне снаге што ће, како се најављује, довести до повећања атрактивности целог региона за привлачење нових инвестиција.

Режим слободног и брзог протока роба без баријера, биће подстакнут увођењем двадесетчетворочасовног радног времена свих инспекцијских служби са посебним значајем фотосанитарне и ветеринарске инспекције.

Планирано је и обједињавање и формирање заједничког пакета документације потребне за транзит роба у оквиру земаља чланица иницијативе са акцентом на увођење система са што мање “папира”, који би био у складу са стратегијом дигиталног развоја земље.

Такође је предвиђено и међусобно признавање професионалних квалификација у оквиру земаља чланица иницијативе, те подстицање размене студената и покретање заједничких пројеката за истраживање и развој.

Путовање уз личне карте

Исто тако предвиђено је да се успостави “мини Шенген”, то јест да странци који би дошли у Београд могли без додатних виза да путују у остале земље чалнице ове иницијативе и обратно. 

Тако ће Србија и Албанија, како је планирано, пре краја године увести могућност путовања својим грађанима само уз личну карту.

Србија, Албанија и Северна Македонија, даље, планирају јачање прекограничне сарадње у области борбе против транснационалног криминала и тероризма путем сарадње у области миграције и помоћи у ванредним ситуацијама.

У условима олакшица протока капитала планира се поједностављивање компликоване процедуре великог дела законодавног оквира из области тржишта капитала, пореског и финансијског система.

Три земље направиће сопствена правила у многим областима и тако унапредити своју атрактивност и сарадњу, те ова иницијатива тиме може постати најважнија политичка иницијатива у 21.веку, проћује се у извештају Танјуга. 

На састанку у Охриду све четири слободе ући ће у акциони план, који треба до идућег састанка 21. децембра у Албанији, да донесе конкретне резултате. 

Важан податак је, након што је ЕУ зауставила процес проширења на Западни Балкан, да су САД подржале иницијативу за тешњу сарадњу у региону, која је отворена за све земље региона.

Састанак о „малом Шенгену“ настављен је данас у ширем саставу, пошто су се председнику Србије Александру Вучићу и премијерима Албаније и Северне Македоније, Едију Рами и Зорану Заеву придружили председавајући Савета министара БиХ Денис Звиздић и министарка привреде Црне Горе Драгица Секулић. 

Вучић, Рама и Заев синоћ су договорили конкретне мере које треба да унапреде развој и атрактивност припрема ове три земље кроз укидање препрека за четири најважније слободе, по узору на ЕУ, а у складу са Берлинском иницијативом, због чега председник Вучић сматра да је тешко “нападати” договор, иако нападе и притиске очекује. 

Председник Србије Александар Вучић изјавио је јутрос да су са Северном Македнијом и Албанијом договорене веома добре и важне ствари, које ће значајно унапредити инвестициони амбијент и нагласио да су он и премијери друге две земље одлучни да “гурају” напред оно што је добро за грађане, без обзира на притиске. 

Вучић је рекао за РТС да због квалитета и важности одлука које су донете очекује нападе са различитих страна, али да се не плаши притисака. 

Упитан да прокоментарише критике на рачун ове иницијативе, пре свега да је она економски дробра, али политички неодржива због затегнутих односа Београда и Приштине и других, Вучић је рекао: 

“Не очекујем проблеме између Београда и Тиране, мада знам да ће Рама бити изложен жестоким притисцима. И то се неће радити директно, јер није лако да ово нападнете”, рекао је Вучић. 

Он је објаснио да три земље раде све ово у оквиру онога што је постављено Берлинском конфернцијом, да поштују правила ЕУ, само да овог пута раде сами.

“Нема аргумената за напад на ово, радиће се зато изнутра, из региона, на другачије начине, уз различита политичка оправдања, на пример да Србија није признала Косово и друге. Нас тројица смо разговарали и врло смо одлучни да гурамо оно што је за наше грађане добро”, поручио је Вучић. 

Истакао је да је прелаз Прешево за Србију сада један од најважнијих прелаза, заједно са Батровцима, Градином и Хоргошем и додао да је са премијерима Северне Македоније и Албаније Зораном Завом и Едијем Радмом договорено да фитосанитарне и ветеринарске инспекције раде 24 сата дневно, што ће троструко убрзати прелаз камиона са робом. 

Објаснио је да је, на пример, немачка компанија Кромберг Шуберт отворила фабрику прво у Северној Македнији, а другу у Крушевцу. 

“Трећа ствар коју смо договорили је да изменимо закон и да једни и други и трећи прихватимо радне дозволе”, казао је председник Србије и додао да то значи да ће то омогућити људима да раде у све три земље. 

Онај ко има радну дозволу у Северној Македонији имаће и у Србији и Албанији и обрнутом, додао је Вучић. такао је да ће, на пример, компанија Кромберг Шуберт, имати велику корист, јер ће моћи да пошаље своје инжењере из Северне Македоније у Србију и обрнуто. 

“Нама ће то много користити, јер имамо проблеме са радном снагом. То ће креирати веома добар инвестициони амбијент и помоћи у довођењу нових инвестиција. То је порука стабилности, да имате слободу кретања и протока робе”, казао је Вучић и додао да на том простору живи 12 милиона људи. 

Вучић је рекао да је договорено признавање професионалних квалификација, што, додаје, може да се обави у најкраћем року. 

Додао је да је Албанија део тога већ ставила у законску процедуру, а Србија ће то учинити у најкраћем могућем року. 

“То су тектонске промене, које ће много да значе за наше привреде, да омогуће већу атрактивност и да значе много више страних инвестиција”, рекао је Вучић. 

Указао је да су страним компанијама, поред субвенција, све више важни дуално образовање, испред тога стабилност, а затим и могућност апсолутно слободног кретања на што већој територији и пријемчивост радне снаге. 

Приметио је да, када се говори о ”мини шенгену”, иако у Европи не воле то да чују, јер је везано за њихов географски појам и одлуке, а и зато што у овом случају нису “директни наредбодавци”, све се ради у складу са европским правилима и европске четири слободе. 

“Ко зна како ко може да реагује, али планирамо да се договимо у Драчу, на следећем састанку 21. децембра, да, ако уђете на аеродром у Београду и имате дозволу да слетите у Србију, неће требати посебна документа за Албанију или Северну Македонију. Нико вас неће питати за папире”, рекао је Вучић.

Потребно је, додаје, да се уради усклађивање и обједињавање техничке документације, како би се што мање папира прелазила граница, што је боље за привреду. 

Истакао је и да три земље могу заједно да раде на креирању обједињене туристичке понуде и руте, да привлачимо туристе, посебно оне из Азије. 

“Да онај ко дође у Београд, може да оде и на Копаоник, Стару планину, Златибор, Охрид, Скопље, Тирану, Драч… у једном маху”, рекао је Вучић. 

“Донели смо у Охриду више одлука на два састанка него у последњих седам година од упостављања механизама регионалне сарадње”, казао је Вучић. 

“Сада имате студенте у неким ИТ компанијама из Македоније који са лакоћом добију дозволу у Скопљу, али су то тако ужасне и компликоване процедуре у Србији да морате да чекате године и не знам шта све, добијате привремене дозволе уместо сталну могућност за рад и у Београду и то ћемо да решимо за неколико дана”, најавио је Вучић. 

Он је нагласио да због свега тога очекује повећање броја страних директних инвестиција и да је зато та идеја историјска. 

“Не знам да ли ће моћи да опстане због различитих политичких притисака”, казао је он и додао да ће наш економски развој бити неупоредиво снажнији и да ће трговинска размена са Скопљем и Тираном драстично расти. 

Упитан за отпоре који би могли да следе због иницијативе и ко је у региону спреман да јој се прикључи, Вучић је рекао постоји отвореност за све друге, наводећи као пример Европску заједницу за угаљ и челик, претечу ЕУ, која је настала од малог броја земаља, па се онда ширила. 

“Постоји и постојала је увек потреба у нашем региону да се додворавамо великим силама у Европи и свима другима и да радимо оно што би они тражили од нас, макар ту не било резултата. Сада смо, а немам сумње да је то кост у грлу некима у свету, узели судбину у своје руке, сами почели да разгвоарамо и да се договарамо”, рекао је Вучић. 

Да будем искрен, иде нам одлично, много се брже договорамо да отклањамо препреке у интересу грађане, него у претходном периоду, када смо имали посреднике, истакао је Вучић. 

“Да ли ће сви да прихвате или ће да им смета, сами закључите. Што се тиче могућих притисака на Србију, немам никакав страх, јер ми и теже притиске лако издржимо”, рекао је Вучић.

На констатацију да политичаре на Косову и Метохији збуњује његова сарадња са Рамом, Вучић је рекао да њих не збуњује ништа, већ Рама разуме колико је ова иницијатива важна за његову земљу, али да не жели албанском премијеру да прави проблеме, објашњавајући неке друге ставри. 

Додао је да су синоћ на састанку разговарали са председавајућим Савета министара БиХ Денисом Звиздићем и објаснили иницијативу. 

“Мислим да је толико очигледн какве ово преднсоти нуди. Све привредне коморе у региону су одушевљење. Ако неко ово не разуме, онда нисам сигуран да разуме шта треба да ради у државним пословима и како треба да води привреду земље и какве услове да им омогућује. Ако желите, добродошлите сте, ако не желите, ником ништа”, рекао је Вучић. 

На констатацију да је из САД стигла снажнија подршка него из Брисела, Вучић се на томе захвалио Америци, али и приметио да нико, па ни у Европи, нема шта да им замери. 

“Тражиће се други разлози, околни, јер је све ово засновано на четири кључне слободе ЕУ. А, да ли свима одговора што ми нисмо више мала деца и заморчићи који не траже посреднике и тату и маму да им држе предавање него се сами договорају, можда и брже… Нисам сигуран”, рекао је Вучић. 

Зоран Заев: Акциони план за другачији Балкан 

Премијер Северне Македоније Зоран Заев рекао је да је иницијатива о слободном кретању робе, услуге, људи и капитала, иза које стоје Србија, Северна Македонија и Албанија, прва самостално покренута иницијатива на Западном Балкану. Она представља додатну вредност на оно што су до сада радила институције ЕУ са земљама региона у смеру побољшања живота и перспективе региона. 

“Покренули смо иницијативу или, како ја волим да кажем, акциони план који Балкан чини другачијим. Србија, Албанија и мултиетничка Северна Македоонија покренули су иницијативу са којом позивају и друге партнере на Западном Балкану и са којом мењамо регион, да би постао боље место за живот и био битнији фактор на целом европском континенту”, рекао је Заев на заједничкој конференцији за медије. Како је рекао, ова иницијатива шаље поруку међународним институцијама и међународним представницима да и даље раде са земљама региона.

Јачање културних веза Срба и Македонаца 

На маргинама лидерског скупа у Охриду, представници Срба разговарали су са председником Србије Александром Вучићем о садашњем укупном положају дела српског народа који живи у Северној Македонији. Изражено је задовољство свестранијим јачањем односа између двеју суседних и пријатељских држава. 

Срби су у знак добродошлице председнику Вучићу на улазу у Охрид поставили банер са натписом – “Добродошли председниче Александре Вучићу”. 

У остваривању заједничке платформе о отварању државних културних центара – Северне Македоније у Београду и Србије у Скопљу конкретно је разговарано са председником Вучићем и премијером Зораном Заевом. 

Изражена је подршка иницијативи Српског културно информативног центра „Спона“, како је потврдио Милутин Стачић, за обнову порушеног монумента „Тужни споменик њих 400“. Споменика масакрираним младим српским регрутима из 1915. крај Биљаниних извора у Охриду, који порушиле бугарске фашистичке окупационе снаге крајем Другог светског рата.   

Испред остатака споменика, у знак поште страдалим српским регрутима, венац и свеже цвеће положили су Милутин Станчић из Центра Спона и градоначелник скопске општине Центар Саша Богдановић. 

Богдановић је указао на значај побољшања односа између двеју земаља и омогућавања додатног зближавања народа између осталог и кроз снажење културних активности. У том погледу је, како је рекао, значајна реализација иницијативе за отварање културних центара Србије у Скопљу и Северне Македоније у Београду. Додао је да Срби у Северној Македонији, морају да нађу своје место у заживљавању пројекта премијера Зорана Заева о “једном друштву за све” на свим пољима.

Поред одређених озбиљних тешкоћа, охрабрује чињеница да је после паузе од 2015. када је укинуто факултативно изучавање српског језика у основним школама у овој земљи, коначно од ове школске године у наставни план и програм уведен изборни Језик и култура Срба у свим деветолеткама. Радује спремност и за српско-македонско културно прожимање на ширем плану. Између осталог и отварањем културних центара у Београду и Скопљу. У оквирима настојања из Центра Спона за обнову дела порушених војничких меморијала и спомен обележја из ослободилачких ратова на подручју данашње Северне Македоније, обезбеђена је подршка и за обнову младим српским регрутима код Охрида, дело архитекте Момира Коруновића, чије подизање је помогао свети владика охридски и жички Николај, каже Станчић.

М.С.