Дан примирја у Првом светском рату обележава се и ношењем амблема на коме је Наталијина рамонда
Наталијина рамонда – биљка је вишеструке симоблике за српски народ. Ова заштићена врста позната је и као цвет феникс и говори о српском народу и искушењима кроз која је прошао у Великом рату.
Овај цвет пронашао је у околини Ниша 1884. године Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновића, и дао му име по краљици Наталији Обреновић.
Занимљиво је да, и када се потпуно осуши, чим се мало залије, може поново да оживи.
Наталијина рамонда се налази на списку ретких биљака Европе, а у Србији је заштићена врста, као природна реткост.
Станиште јој је у пукотинама кречњачких стена на надморској висини од 350 до 2.150 метара, на пример на Сувој планини, у Сићевачкој клисури.
Може се наћи и на врху Кајмакчалана, где су се водиле тешке битке у Великом рату.
Преживела је ледено доба и потом се повукла у скривене делове Балкана.
Наталијина рамонда цвета од друге половине априла до прве половине маја.