Македонци у Србији су Уставом признати као национална мањина. Срби у Северној Македонији нису национална мањина, него етничка група и њихова права су минимална у поређењу с правима припадника националних мањина
Академик Василије Крестић, у студији „Српски духовни простор”, утврдио је да су Срби, као народ, склони асимилацији, поготову у срединама где су се од муке склонили или где им се чини да је лагодније живети. „Зато смо лакше асимиловани но што смо били у стању да друге асимилујемо. На тај начин смо лакше, брже и у већем броју постајали Хрвати, Албанци, муслимани него што су они постајали Срби.”
На Kонференцији континуитета КЕБС (ОЕБС) у Бечу од 1986. до 1989. био сам члан Званичне делегације СФРЈ, задужен за тзв. хуманитарну област, у коју спадају људска и права мањина, култура, образовање, кретање људи и сл. Тамо је констатовано да је Југославија отишла најдаље у заштити права мањина. Да, осим културно-образовних права, пружа и могућност аутономије и сл. Западне земље су упозоравале да можемо прекорачити интересе и права државе на целовитост и заштиту државних интереса. Таква упозорења су долазила од земаља које су већ тада имале проблема: нпр. Французи с Корзиканцима, Бретонцима, досељеним арапским и афричким избеглицама. Нисмо упозорења озбиљно схватали. Знамо шта се касније догодило распадом Југославије, присилним исељавањем Срба из Хрватске и БиХ, НАТО интервенцијом и нелегитимним отцепљењем Косова и Метохије и др.
Видели смо с каквим се проблемима сударају Срби у Северној Македонији. У послератној историји власт им је више пута мењала презимена и претварала их у Македонце. Тако је, на пример, Стојановић, најпре постао Стојанов, затим Стојановски, а у последњој промени Стојаноски. Срба је према попису 2002. било 35.939, а 2021. свега 24.668. Дакле, они полако нестају, односно власти их претапају у Македонце или терају да буду грађани другог реда.
Шта матична држава Србија чини да Срби у Северној Македонији добију права која имају Македонци у Србији? Већ дуги низ деценија готово ништа. Има ли Србија, по међународном праву и стандардима УН и ОЕБС, право да за Србе у Северној Македонији тражи гарантовање права сличних оним која она пружа Македонцима у Србији? Према попису из 2011. године у Србији живи 22.755 Македонаца, што је скоро равно броју Срба у Северној Македонији. Македонци у Србији су Уставом признати као национална мањина и имају сва права по међународним стандардима у области културе, образовања и информисања на сопственом језику и службену употребу језика и писма. Срби у Северној Македонији нису национална мањина, него етничка група и њихова права су минимална у поређењу с правима припадника националних мањина по европским и светским стандардима. Уклањају се писани и историјски докази српског присуства, чак и прекречавањем српских фресака у старим црквама. Од имена Јужна или Стара Србија није остало трагова ни у историјским књигама, а камоли у реалном животу.
Размотримо третман мађарске националне мањине у Србији. Званична Мађарска и премијер Орбан констатују да Србија за њих обезбеђује највише стандарде. Према попису из 2011. године, 253.899 Мађара живи у Србији, што је 3,53 одсто укупне популације. Они имају право на коришћење службеног језика у комуникацији с државним и покрајинским органима. Право на школовање на мађарском језику, од забавишта, преко основне, средње школе, факултета и постдипломских студија. Стални радио и ТВ програм на државној РТ Нови Сад, као и дневне и недељне новине на мађарском језику. Позоришта и културно-уметничка и фолклорна друштва и слободну циркулацију становника ка Мађарској. Од 120 посланика у Скупштини Војводине четири су представници Савеза војвођанских Мађара, али је председник скупштине њихов председник Иштван Пастор. Од 250 посланика у Скупштини Србије, шест су Мађари. Поставља се логично питање: Да ли српска национална мањина у Мађарској има слична права? Тужно је констатовати да нема. Већ више векова подвргнута је систематској асимилацији. Од више од 189.500 избеглих Срба у две велике сеобе од турских освајача, прве од 1683. до 1699. и друге 1740, данас је преостало око 10.000. Од тог броја, Срба староседелаца је око 3.000, док су остали дошли у Мађарску у последње две-три деценије. Од 40.000 становника српског насеља Сентандреја, у којем су изградили осам цркава, данас је преостало неколико српских фамилија. Цркве су остале као музеји некадашњег бивствовања Срба. Две су препродате од стране мађарских власти, због наводног недостатка средстава за одржавање (званично – продала их је Епархија будимска). Срби, као ни остале мањине – изузев Немаца као најбројнијих, немају своје посланике у парламенту, већ само портпароле, без права гласа – међу нама речено, одлично плаћене и тиме ућуткане. ТВ емисија „Српски екран” емитује се једном недељно у трајању од пола сата, а „Српске недељне новине” имају свега 12 страна, због традиционалног скромног буџета.
Из српских подручја Аустроугарске под Маријом Терезијом, да би избегли преобраћање у католичанство, од 1750, преко Карпата, на простор данашње Украјине иселило се више од 200.000 Срба. Одлуком руске царице Јелисавете формирали су Нову Сербију, или Славеносербију, у Доњецкој области. Да, као проверени војници, чувају границе од Турака. Међутим, на попису 1900. није регистрован ниједан Србин. Сви су асимиловани. Остало је само двадесетак српских назива за села, планине, реке и насељена места.
Мађарска је понудила бесплатно двојно држављанство за све који живе у иностранству и имају мађарско порекло. Тако су добили милион нових становника. Да ли је Србија, индолентним ставом, компликованим прописима и скупим административним таксама, отежавала стицање српских пасоша за наше људе који живе у другим земљама ? Све наводи на закључак да је већ предуго присутан несавесни опортунизам матице Србије у односу на права њених грађана и потомака који живе у другим земљама или дијаспори? То се мора истински променити.
Владимир Првуловић (Политика)
Редовни професор универзитета
