Када је 2019. пожар уништио париску катедралу Нотр Дам, свет се ујединио у спасавању овог јединственог културног блага. Међутим, након што је недавно истанбулска Аја Софија претворена у џамију, није реаговао довољно снажно у заштити Унесковог културног добра. Најзначајнији византијски хришћански споменик изгубио је карактер и преко ноћи постао исламски верски објекат. Али овакви догађаји мало кога данас изненађују.

Споменик краљевима Петру Првом и Александру Карађорђевићу у Паризу  Фото Лична архива

Споменици културе свакодневно нестају, било због катастрофа, политичких промена или немара друштва. Подсетићу на неколико домаћих примера, наводи Слободан Малдини у Дневнику заблуда у Вечерњим новостима.

На београдској депонији смећа у Винчи – простору јединственог археолошког налазишта комплекса античких римских вила, недавно је пронађен непроцењиви римски мермерни споменик. Већ наредне ноћи лопови су однели ову 300 килограма тешку стелану. Неки су прстом упрли у кријумчаре антиквитета, а скептици су подсетили на случајеве када су слични споменици украдени са овог археолошког локалитета – ђубришта, завршили у темељима и степеништима оближњих сеоских кућа. Али сви су одахнули када је стела пронађена у шипражју, а лопови приведени.

У другом недавном догађају не ради се о крађи, већ о тешком немару. Након дугогодишњег запостављања скулптура насталих на симпозијуму “Меандер” апатинског културног центра, ова ремек-дела, постављена у парку “Бање Јунаковић”, преко ноћи су нестала, а нека су завршила као отпад. Одлуком директорке бање уклоњене су скулптуре Милуна Видића, Косте Богдановића, Жељке Момиров, Драгослава Крнајског и Милована Даговића. Ова збирка – јединствено културно добро бачена је јер се актуелној директорки бање – не свиђа!

Истих дана, изненађени шетачи на новобеоградском Савском кеју код Сајмишта присуствовали су несвакидашњем вандализму. Три скулптуре у скупоценом мермеру: Ђорђија Црнчевића, Веније Вучинић Турински и Ане Бешлић које ту стоје још из времена осамдесетих, радници ЈКП “Зеленило Београд” офарбали су у бело!

Али постоје и примери када су капиталне скулптуре необјашњиво нестале. Шест метара високом и две тоне тешком споменику краљу Александру Карађорђевићу вајара Драгомира Арамбашића, постављеном 1936. испред управне зграде “Заставе” у Крагујевцу, већ 74 године нема трага.

Али то је само један од стотине монумената краљу Југославије који више не постоје. Међу њима су дела вајара Лојзе Долинара у Љубљани, Скопљу и Високом, споменик Антуна Аугустинчића и Франа Кршинића на Сушаку, Кршинићеви у Босанској Крупи, Новом Бечеју, Сарајеву, Загребу, Бјеловару, Мештровићев рељеф у Дубровнику, спомен-светионик у Сплиту… Њиховим нестанком избрисана је из свести народа важна ера историје и културе нашег поднебља.

Један од ретких примера је сачуван монументални споменик нашем краљу-витезу француског вајара Максима Реала дел Сарта у елитном кварту Париза, где му сваке године одаје пошту – Република Француска.