Пре неколико вечери овацијама је испраћен са сцене један од водећих македонских и југословенских глумаца, као и цела екипа представе „Народни непријатељ”. Овом представом Македонског народног театра из Скопља, у режији Нине Николић, 1. септембра је свечано отворен 9. Фестивал Нови Тврђава театар.
У новој инсценацији Ибзеновог култног комада, Ристановски се истакао у лику главног јунака – праведног доктора Стокмана, којег у својој борби против производа који је веома штетан по здравље људи постепено напуштају сви слојеви друштва: локална власт, „мали, поштени“ грађани, независна штампа…
У разгову за српске медије, на констатацију да наступа на целом простору бивше државе, Ристановски каже:
– Наравно, ја сам југословенски глумац, али немам никакву тезу о томе, јер уопште не размишљам о тој теми. Бавим се људима, то ми је једино мерило комуникације, размене, разговора, дружења, професије. И тако ми је увек било – где се разумемо и где можемо да испричамо виц, све је ок. Док се поштујемо, наравно.
О овим просторима, Ристановски даље каже:
– На овим просторима Југославије сви смо у истом лонцу, није више ни буре барута, јер буре барута је животна ситуација, а данас је много гора него што је била. Не знам како да дефинишем шта тачно живимо. То је нешто између модерног блендера и казана од пре двеста година који има рупе на дну, комбинација која је нека врста Франкенштајна између те две ствари. Ипак, не бих се усудио да кажем да имамо власт и друштва какве заслужујемо. То је веома оштра изјава. Јер, наравно, има толико дивних људи који се часно боре за своју егзистенцију, и који једноставно желе да живе часно и поштеније колико могу. Морам да кажем да се бојим да ће ресетовање бити неопходно, а можда ни ресетовање неће бити довољно. Можда ће бити потребно променити цео оперативни систем света у коме живимо и то ће имати своју цену. Боже сачувај! Али једноставно, ја то другачије не видим ни драматуршки, ни филозофски, ни политички.
Ристановски је у Београду извео неке од култних улога за које је добијао и бројне награде – Ахмеда Нурудина у сада већ антологијској представи „Дервиш и смрт“, Николаја Алексејевича Иванова у „Иванову“… Хоћемо ли га ускоро видети у новој премијери?
– Надам се. „Дервиш” и „Иванов” још играју у Народном позоришту, али бих волео да урадим нешто ново почетком 2023. године, а већ полако осећам потребу. Немам још никакве писмене договоре, али разговарам са неким људима и увек све узимам здраво за готово.
