Најновији роман истакнутог писца Владе Урошевића, са необично дугим насловом без знакова интерпункције („Истина али не баш вероватна историја породице Пустополски о кући код Вардара и о четири прстена“) и са поднасловом (старински роман) који функционише више као препоручени формат за читалачка очекивања, а не као жанровска одредница, представља могућу прошлост Скопља (и Вардара) пред сам крај 19. века, везану за удаљенију прошлост, али и за удаљеније географије са чврстим чворови знања и маште.
Ни истинита ни вероватна, већ само могућа прошлост. Могућа историјска, али и могућа књижевна прошлост. Ретка, специфична, изузетна, тајанствена, магична, екстравагантна прошлост са чуђењем и отуђењем, са отуђењем. Могуће је да је Скопље пред сам крај 19. века било баш као у роману; могуће је да је роман чак и настао у то време – управо је овакав.
Могуће је да је Урошевићева намера са поднасловом стваралачка реституција, клизање романескног жанра кроз векове. Отуда и стога, старински роман је више времена него стари; расуто је кроз векове пре него што је фиксирано у неком одређеном времену, колико год „старо“. Придев темпорални не постоји у граматичком канону, из њега је побегао на исти начин као што је дугачак наслов овог романа побегао од интерпункције. Али у књижевности управо оно што не постоји даје најистинију слику постојећег.
Роман је у издању АрсЛибриса, део АрсЛамине, и броји скоро 350 страница,
О чему је, заправо, реч?
У лето 1898. године – у прелазним данима између већ исцрпљеног 19. века и тек рођеног 20. века – Николас се враћа са студија на Ecole supérieur de pharmacie у Паризу. Са собом носи научна сазнања са Запада и етос савременог, просвећеног човека, жељног да их примени у свом родном Скопљу. Код куће – у великој кући на крају града, уз реку Вардар – чекају га отац Харалампије, велетрговац, мајка Евдокија и три млађе рођаке. На први поглед, живот ове породице делује нормално, пристојно, па чак и досадно…
Али, ствари нису онакве какве изгледају. Нешто страшно и неизрециво баца своју сенку на породицу Пустопољски. Стара кућа крије своје тајне које се протежу све до Оријента и које се односе на богатство Николиног деде. Прича о прстену купљеном у староскопској чаршији урања Николу у низ догађаја чије му порекло, смисао и сврха нису сасвим јасни…
