Свечаном академијом и уручењем признања у Нишу данас је обележена 35. годишњица рада нишког аеродрома. Ваздушна лука, која од 2003. године носи име „Константин Велики” саграђена је на иницијативу града Ниша и привредника југа и југоистока Србије током 1985. и 1986. године, поред нишког војног аеродрома, и од тада је непрекидно у функцији.

Последњих година Аеродром „Константин Велики” послује у склопу ЈП „Аеродроми Србије”. У присуству великог броја гостију, на свечаности су плакете поводом јубилеја данас уручене представницима Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуру Владе Србије, граду Нишу, Ратном ваздухопловству и противваздушној одбрани Војске Србије, Директорату за цивилни саобраћај, Аеродромској контроли летења Србије и Црне Горе, Аеродрому „Никола Тесла” у Београду, авио компанијама „Виз ер”, „Рајан ер” и „Ер Србија” и Радиславу Саковићу, најстаријем раднику нишке ваздушне луке који је на нишком аеродрому од првих дана рада и оснивања.

Историја ваздушног саобраћаја из Ниша, речено је на свечаноости, веома је богата. Први лет са Аеродрому Ниш код Трупалских шума како преноси „Политика“, обављен је 1. маја 1935. године када је први српски национални авио-превозник „Аеропут” летео на линији Београд – Ниш – Скопље – Битољ – Солун. Ова линија је функционисала до 1939. године због избијања Другог светског рата. У 1952. години саграђена је бетонска полетно-слетна стаза, а цивилни авио сабраћај почео је 1971. и трајао до 1977. године, када је прекинут. ЈАТ и Пан-Адрија организовали су у том периоду авио саобраћај од Ниша до Дубровника, Тивта и Сплита.

Уз величанствен аеро-митинг нишка ваздушна лука, грађена пуне две године отворена је 12. октобра 1986. године, а истога дана авионом типа ДЦ-9 реализован је први комерцијални лет ЈАТ-а на линији Београд-Ниш-Београд. Од наредне 1987. године и Инекс-адриа укључује своје авионе у саобраћај и организује летове од Ниша до Љубљане, Сплита, Загреба, Лондона и Цириха. У периоду од 1986. до 2000. године, ЈАТ је одржавао десетак авио линија од Ниша: до Београда, Тивта, Цириха, Љубљане, Лондона, Загреба, Дубровника, али и до Диселдорфа, Хамбурга и Штутгарта преко Београда и Загреба. Највећи југословенски чартер авио-превозник Авиогенекс са Аеродрома Ниш летео је у то време до Тивта, Дубровника и Цириха.

Током 78 дана НАТО агресије на СР Југославију, аеродром у Нишу знатно је оштећен јер је само полетно-слетна писта погођена 57 пута, а страдале су и остале маневарске површине и путнички терминал. Са владом Норвешке град Ниш је обновио срушено и нишка ваздушна лука поново је у функцији од 2003. године, када добија име Аеродром Констанин Велики.

Данас су југ и југоисток Србије захваљујући Аеродрому „Константин Велики” у Нишу, који је и стална алтернатива аеродромима у Београду, Софији и Скопљу,  ваздушним саобраћајем и редовним линијама, повезани са више од 20 градова у Европи.