Познати српски певач изворне народне музике Добривоје Топаловић преминуо је јутрос после дуге и тешке болести у Чачку, у 76. години.
Певањем је почео да се бави у Културно-уметничком друштву “Дуле Милосављевић Желе” у Чачку, а прву плочу названу “Кад би знала колико те желим” снимио је 1968. године.
Током своје вишедеценијске каријере снимио је двадесет шест сингл-плоча и шеснаест студијских албума. За Радио Београд је снимио 12 трајних нумера – “Еј да ми је”, “Имали смо башчу шљива”, “Проговори слико”..
Прекретница у његовој каријери била је песма Обрена Пјевовића “Еј, да ми је”, коју је снимио 1981. године.
У исто време започео је сарадњу са композитором Драганом Александрићем, који му је у сарадњи са текстописцем Радмилом Тодоровић написао неке од његових најлепших песама: Кад бих мог’о и умро бих за те и Волим те, једино моје (1982), Проговори, слико и Хвала ти што постојиш (1985). 1986. године снимио је албум на ком се налазе песма Црно вино.
Добривоје Топаловић је рођен 21. септембра 1944. године на малу Госпојину, у селу Прељина код Чачка.
У Прељини је одрастао и завршио основну шклолу, а у Чачку техничку школу. У Београду је уписао вишу техничку али је након две године изгубио право на даље студирање. Велика жеља његове мајке је била да јој син буде инжењер. Касније је Добривоје песму Добрице Ерића “Гајила ме мајка крај фењера, неговала са сузом у лицу, желела је сина инжењера, а добила луталицу…” посветио мајци.
Добитник је Естрадне награде Србије (1983), Награде за животно делу на фестивалу “Моравски бисери” (2014), Плакете “Златна лира” за изузетна вокална остварења (2015), Награде за животно дело од стране Савеза естрадно-музичких уметника Србије (2017), као и награда на многим музичким фестивалима.
