У Скопљу је 21. маја у 85. години преминуо Сергеј Божић, одбојкашка легенда скопског Вардара, са којим је у дугогодишњој каријери, са шампионском генерацијом црно-црвених у сезони 1975/1976. освојио титулу првака СФРЈ и учествовао на фајналфор-турниру Купа шампиона Европе 1977. године у Финској.
Сергеј Божић је рођен 1935. године у Добоју. Био је војни професионалац, али и ссвестрани спортиста. Поред одбојке успешно се бавио рукометом, играо је фудбал, био стравствени риболовац, постизао је одличне резултате у атлетици. На армијским такмичењима ЈНА, освојио је шампионска одличја у бацању бомбе у даљину…
Божић је пензионисан у Скопљу, у чину заставника ЈНА, дуги низ година је радио је на контроли летења на војном делу скопског аеродрома у Петровцу, пилотирао на клипним летилицама ратног ваздухопловства…
У шампионском тиму одбојкаша Вардара, у сезони 1975/1976, када је освојена титула првака СФР, Сергеј Божић је бриљирао са саиграчима у екипи међу којима су поред легенди Владимира Богоевског,Зорана Докузовског и Трифуна Трифуновског, били и Васко Кузмановски, Љубчо Зафировски, Борче Георгиевски, Миле Петковски и Илија Мојсов. Под стручним вођством Такија Џикова, тадашњи тим Вардара тријумфовао испред Црвене Звезде и Партизана из Београда.
Последњим поздравом Сергеју Божићу „Збогом легендо, почивај у миру“, Таки Џиков се опростио емотивним сећањем на заједничке спортске дане.
– Цегер, вечни младић којег сам тренирао више од 18 година, по много чему је био изузетан и вансеријски. Спреман за надигравање у сваком тренутку..
Истини за вољу, није био ударна игла у шампионској машинерији, али са сигурношћу био је главни архитекта у стварању атмосфере самопоуздања, подстрека и вере у победу и тада када је то изгледало немогуће.
Био је неколико година старији од мене, али никада није одбијао моје савете и постављене задатке.
Није увек поштовао тактичке директиве и рационална решења. Најстарији играч у тиму био је најнемирније дете које је одбојкашку утакмицу више схватало као забаву и као надигравање. Једноставно, Цегер је био ненадмашан и непоновљиви забављач за публику, а главобоља за мене.
Хвала ти за све што си даривао одбојци, одбојкашком клубу Вардар у 30-годишњој каријери.
С поштовањем и вечном благодарношћу!
Таки Џиков –
М.С.
