Нови роман „Маџун“ академика Владе Урошевића изашао је на српском језику у издању Архипелага и Досије Студија у прозној едицији Елемента, у преводу Данке Андоновски.

Одличну рецензију романа објавио је „Данас“ под насловом: „Узбудљива и носталгична прича о детињству“.

Роман „Маџун” се може читати по аналогији и у упоредним односима са значајним делима европске прозе, почевши, на пример, од прве књиге Лава Николајевича Толстоја за дати контекст парадигматског наслова „Детињство”, затим преко „Лименог бубња“ Гинтера Граса до, на пример, „Ужаса празнине“ недавног нобеловца Петера Хандкеа – каже Михајло Пантић у поговору српском издању Урошевићевог романа.

„Маџун“ је узбудљива и носталгична прича о детињству у годинама пре Другог светског рата и на почетку рата, а радња је смештена у оквире грађанске породице у Скопљу, усред бурне историјске епохе.

Сви догађаји, од породичних преко друштвених до историјских, сагледани су из перспективе радозналог и немирног дечака који жели да завири у компликовани свет одраслих.

Дечак заинтересовано истражује догађаје у својој породици, разговоре одраслих, догађаје са улице и града, покушавајући да их разуме и преведе на језик свог детињства.

Истовремено, Урошевићев јунак креће у најразноврсније дечје авантуре које испуњавају свет одрастања.

Драматични почетак историје, оличен у рату, бомбардовању и првим данима окупације, означава крај детињства пуног живописних сцена, неодољивих епизода, шаљивих ситуација и необичне приповедачке маште.

– И сасвим природно, истиче Пантић, и по начину приповедања и по укупној уметничкој вредности, овај роман улази у корпус дела исте тематике која је у већој или мањој мери представљала прозу појединих значајних јужнословенских аутора, као и књижевности којима су припадали.

– „Маџун”, другим речима, својим основним карактеристикама проширује низ дела насталих током читавог 20. века на јужнословенском културном простору, од детињства у „Аграму” Мирослава Крлеже, преко почетних страница великог романа „ Пролећа Ивана Галеба“ Владана Деснице, затим најзначајније књиге приповедака Бранка Ћопића „Башта сљезове боје“, до збирке прича такође индикативног наслова „Рани јади“ и романа „Башта, пепео“ Данила Киша – каже Михајло Пантић.

Влада Урошевић, песник, романсијер, приповедач, есејиста, књижевни и ликовни критичар, антологичар, преводилац, рођен је у Скопљу 1934. године.

Као редовни професор на Филолошком факултету „Блаже Конески” Универзитета у Скопљу предавао је историју европске књижевности 19. и 20. века.

Члан је Македонске академије наука и уметности, Српске академије наука и уметности, Европске академије поезије (Луксембург), Словеначке академије књижевности и уметности (Варна), дописни члан „Малармеа“ Академија (Париз).

Влада Урошевић недавно у СПОНИ

Објавио је романе „Укус брескве” (1964), „Дворски песник у направи за летење” (1996), „Дивља лига” (2000), „Моја рођака Емилија” (1994), „Змајева невеста” (1996). 2011) и „Маџун“ (2018).

Урошевић је једини македонски песник који је три пута (1967, 1973, 1986) добијао награду „Браћа Миладиновци” за најбољу песничку књигу на Струшким вечерима поезије.

Добитник је и више међународних награда: награде „Халиде Едип Адивар” Турског ПЕН центра, награде „Велико летеће перо” на међународном фестивалу поезије „Словенски загрљај” (Варна) и Ордена „Сергеј Јесењин” Савеза писаца Русије.

Књиге Влада Урошевића превођене су на енглески, немачки, француски, шпански, пољски, руски, српски, бугарски и словеначки језик.