Михајло Пупин 1916. године (Фото: Википедија)

Међу онима који су домовину Србију носили у срцу, посебно се истицао Михајло Пупин, знаменити инoватор у свету технике. Највећи део живота провео је у САД, где је био професор Универзитета Колумбија и добитник признања за више од 30 патената. Рођен у Идвору, после школовања у Панчеву отиснуо се у свет. Дипломирао је у Америци a докторирао у Немачкој. Живот и рад, далеко од својих, нису га спречавали да помаже наше исељенике и своју домовину. Био је познаник Јована Цвијића, с којим се повремено дописивао.

Из два писма Михајла Пупина упућена Јовану Цвијићу дубоко схватамо његов патриотизам. Реч је о помоћи коју упућује професорима у Србији.

Насловна страна „Геоморфологије” Јована Цвијића (Фото: Википедија)

Јован Цвијић је за штампу припремао књигу „Геоморфологија” и о томе је 1922. године обавестио Михајла Пупина. Овај је, на меморандуму Универзитета Колумбија, одговорио Јовану Цвијићу, писмом куцаним писаћом машином, ћириличним писмом, датираним 12. новембра 1922. године. Цитирамо део тог писма, које много казује:

„Дру. Јовану Цвијићу, Професору Београдског Универзитета, Београд.

Драги пријатељу,

Примио сам ваше писмо од 19 октобра, и ево да Вам одмах укратко одговорим. У прилогу Вам шаљем мој чек од 35.000 динара као предплату на 500 егземплара Ваше књиге. 200 тих егземплара молим Вас да ми пошаљете преко посланства у Вашингтону. Пошаљите управо на самог посланика, а он ће ми их предати кад зато буде најпогодније време. Оно друго 300 егземплара желео бих да се пошаљу професорима средњих школа, као дар од моје стране. Ти људи су тако лоше плаћени да би им било тако тешко да купе књигу која кошта 70 динара, а ја сам опет уверен да баш ти људи траба да се добро упознају са садржином Ваше лепе књиге… У друштву са г. доктором Џанстоном често говоримо о Вама и о Вашем раду, не само у физичкој географији, него и о стварима које су се дешавале у Паризу за време конференције 1919 године.

Примите, драги пријатељу, најискренији поздрав од Вашег оданог Вам пријатеља. (У потпису, ћирилицом) М. И. Пупин.”

„Геоморфологија” Јована Цвијића (540 страница великог формата, с колор фотографијом планине Прењ на корицама и више од 900 илустрација), изашла је из штампе 1924. године. Пошто је примио књиге, Михајло Пупин, у писму Јовану Цвијићу, које је из Њујорка у Београд послао по Виду Вујићу, 24. марта 1925. године, написао је и следеће:

„Ево већ дуже времена како Вам дугујем одговор на Ваше љубазно писмо и пошиљку Ваше лепе књиге ’Геоморфологија’. Много сам Вам захвалан и на писму и на књизи. Зачудило ме је и обрадовало кад сам видео да у Београду имате тако дивна средства за штампање и издавање тако лепог дела. Могу замислити колико је требало труда да се овако нешто створи. Али дело је готово и служиће Вам као најлепши споменик Вашег брижљивог и истрајног рада, и то споменик који ће увек говорити у најлепшим речима шта се може кад се хоће. Свака страна у том делу говори о дубокој љубави с којом сте у току дугог времена развијали Ваш честити посао.”

Стеван М. Станковић, професор (Политика)