На данашњи дан: 25. март 1941. – Свeтолик  М. Драгачeвац, срeски начeлник у пeнзији из Параћина, упутио писмо Адолфу Хитлeру у Бeрлин: „…Тeби Хитлeрe; Кајинов синe, ми дeца вeликих отаца и дeдова узвикујeмо доста. Нe слушаш ли, наићи ћeш на бодрe мишицe нашe. Пролићeмо ти крв и ногом ти аждајe стати на врат да сe нe дигнeш. Упамти да нас јe можда Господ Бог одрeдио да код нас добијeш одмазду за сва нeдeла. Упамти“.

Драгачeвац је ухапшeн у јуну и упућeн у Маутхаузeн, гдe јe погубљeн 1942. годинe.

Na sl: Pismo Svetolika Dragačevca Adolfu Hitleru, 25. mart 1941, Istorijski arhiv Beograda

On this day, March 25th, 1941. – Svetolik M Dragačevac, a retired district commissioner from Paracin, sent a letter to Adolf Hitler in Berlin: „Hear, O Hitler, you son of Cain, we, the children of proud fathers and grandfathers order you to back off. Should you choose not to listen to our cries, you’ll come across our rock-hard muscles. We will shed your blood and press the dragon’s foot against your neck so that you’ll never get up. Beware that perhaps dear Lord himself may have chosen us to be the ones to serve His revenge for all your wrongdoing.“ Dragačevac was arrested in June the same year and sent to Mauthausen, where he was executed in 1942.

In the picture: A letter from Svetolik M. Dragacevac to Adolf Hitler, on 25th of March, 1941, Historical Archives of Belgrade.

Писмо је адресирано на канцеларију вође Трећег Рајха, Адолфа Хитлера, у Берлин. Његов лични пример јавног изражавања антифашистичког става један је од многобројних међу грађанима Србије пре и током нацистичке окупације. Писмо је написано 25. марта 1941, на дан када је Драгиша Цветковић, тадашњи председник југословенске владе, потписао приступање Тројном пакту.

У документима сачуваним у Завичајном музеју Параћина стоји да је Слање писма Драгачевац прославио уз музику у кафани, а музиканти су му све време свирали маршевску музику и непрестано понављали рефрен „Хитлер обрао бостан“.

Два дана касније, југословенска влада је збачена у државном удару, а 6. априла почела је немачка инвазија. Два месеца касније, крајем маја 1941, године Драгачевац је ухапшен и прослеђен за Београд где је био „ислеђиван“ неколико дана. Наводно, потказао га је фолксдојчер Јозеф Паулус који је у Параћину имао малу ткачку радионицу и који је одмах потом постао окупациони градоначелник Параћина.

Светолик М. Драгачевац

Под оптужбом да је осрамотио „фирера“ депортован је прво у затвор у Грац, а затим у концетрациони логор Матхаузен где је и умро 9. јула 1942. године.

Заточени Срби у нацистичком логору Матхаузен

Депеша коју је Оперативној команди Безбедносне полиције и Државној безбедности у Београду послао криминалистички саветник Вајс, пише да је Светолик преминуо од  запаљења трбушне марамице. У истој се депеши тражи и да се о томе обавести покојникова супруга Јелена, те да јој се каже да је леш кремиран.

Срби у логору Матхаузен пред погубљење

Светолик Драгачевац је проглашен од стране СУБНОР-а жртвом нацистичког терора, а у Параћину има и своју улицу. Продуцент и редитељ Слободан Ћирић је на основу сценарија Жарка Станковића 2012. године о њему снимио документарни филм. Лик Драгачевца у играним секвенцама, тумачи глумац Томица Ђорђевић.

Извори: Историјски архив града Београда, БДС, д-77, Дан ветерана, Учионица историје