Пошта Србије за свој 180. рођендан пушта у оптицај посебно издање поштанских марака – „180 година Поште Србије”. Мотив на филателистичком издању је зграда „главне поште“ у Таковској улици у Београду, која је временом постала симбол овог најстаријег јавног предузећа. Ово је шест ствари које треба знати о пошти у Србији.

Почеци поштанских услуга у Србији везују се за преношење важних порука српских војсковођа и владара за време владавине Турака, као и за комуникацију између престонице и покрајинских седишта, султана и Порте и паша и везира.

Татари

У гласничкој служби радили су одани, издржљиви и искусни јахачи, названи татари. Године 1805, Правитељствујушчи совјет, током Првог српског устанка организује мрежу за пренос писама за потребе Српске војске и органа власти, а 1811. године се отварају прве мензулане за пренос усмених и писаних саопштења за потребе државе.

Хатишериф из 1830. године, којим Србија добија аутономију, дозвољава отварање српских школа, болница, штампарија и поште. Мензулане се тада повезују у организациону целину и кнез Милош поставља Јакова Јакшића за управника поштанског саобраћаја.

Први телеграф

Прва јавна пошта у Београду је отворена 1840 године. Налазила се у Кнез Михаиловој улици, где је данас зграда Ликовне академије.

Поштанска централа Београд 1910.

Први поштански ковчежићи постављају се 1844, а 1855. године и телеграфски саобраћај који је обављан Морзеовим апаратима који су се користили наредних 100 година. Први телеграф је отпремљен из Крагујевца за Београд.

Прве маркице

Закон о поштама из 1866 године предвидео је отварање већег броја поштанско-телеграфских станица, штампање првих српских поштанских марки, колски саобраћај и смањење тарифа.

Прве поштанске марке биле су марке за новине са одштампаним српским грбом и марке за писма са ликом кнеза Михаила.

Самосталност у поштанском саобраћају

Србија је 1866. године постала члан Међународног телеграфског савеза. То је омогућило независност од аустријског и турског утицаја у погледу транзита, експлоатације и тарифне политике. Две године касније, укинута је Аустријска конзуларна пошта и српска пошта је слободно и самостално обављала међународни поштански саобраћај.

Осим чланства у Телеграфском савезу, Србије је 1874. године на конгресу у Берну била међу оснивачима Светског поштанског савеза.

Телефонски саобраћај

Развој телефоније у Србији почиње 1883. године, када је од српске владе, концесију за увођење телефонског саобраћаја добио Панта Михајловић. Михајловић је телефонском линијом дужине око 300 метара, повезао зграду Географског одељења Министарства војног и Инжењерску касарну на Палилули.

Први телефонски разговор обавили су министар војни Тихомиљ Николић и капетан Коста Радосављевић. Године 1938. десет година после Британије,Србија добија први белинограф, телефотографски апарат за пренос фотографија, цртежа или текстова на веће удаљености помоћу телефонске везе.

Америка

У Приликама код Ивањице, 1974. године, почела је да ради прва Земаљска сателитска станица “Југославија Један”, чиме је, посредством телекомуникационог сателита, омогућен аутоматски телефонски саобраћај са земљама Северне Америке.

РТС, PTTMUZEJ.RS, POSTA.RS