На порталу Спона, 08. новембра 2010. године објављен је текст – Српско питање – шта ће бити с кућом?  Подсећањем на поменуту никада разјашњену, вешто „исплетену“ енигму, и изведену „операцију“ преузимањем власништва, на име неизмирене хипотеке, извесно је „на криминалан  начин“, поновном објавом осврта, и после деценије, остаје се пред контастатацијом да одговора не то питање до данас нема, као ни – Српске куће.

Српска кућа у Скопљу пре рушења

Спона – 08. новембар 2010. – Судски извршитељи су прошле недеље наложили исељење из „Српске куће” на броју 11 у улици 27. марта у Скопљу. У име главних станара, председник Демократске партије Срба у Македонији (ДПСМ) Иван Стоилковић објавио је пристанак на поступање по налогу и истовремено открио да је кућу, у којој је било и седиште „централе” Уједињене српске заједнице (УСЗМ), па од скора Српске заједнице (СЗ), купио извесни Албанац Сали Митат, власник фирме – “СМС Шопс”.

Прецизирано је да је Митат, сада „откривени” купопродајни уговор о преузимању „Српске куће”, закључио са фирмом “Косметпром”, коју представља извесна – Надица Шалевска. Кућа је преузета на име неподмирене хипотеке, према истим наводима, „тешка” 242.694 евра.

И, како сада свари стоје, станарски стаж од од две деценије, није био довољан да се установи ко је све могао, знао, хтео и умео да искористи документацију „Српске куће”, утврди макар ко је све у њој био и „владао” да би данас могао и да је теслими. Уместо тога, стигло се до констатације, како иронично примећују у делу скопских медија, да је „Српска кућа” по принципу „братства и јединства”, тека тако предата – Албанцу.

Рукводства „релевантне” српске странке и „водећег” српског удружења од усељења до данас, дакле, пуних 18 година, ето, нису успела са мрду даље од почетка. Становање у „Српској кући” је увек било несигурно, „на одложено”…

Стоилковић сада, наводно, пред свршеним чином, одбацујући било какво учешће у поступку продаје, лаконски „открива” оно што се од првог дана знало да ДПСМ никада није била власник, а да је „неко” средио папирологију и теслимио кућу: „Ми смо били у поседу простора. У међувремену неко је уписао кућу у регистар некретнина и извршена је купопродаја . Фирма је дошла са поседованим листом и затражила да се иселимо. Затим су стигли судски извршитељи. Свестан сам да је приватна имовина неприкосновена…изјавио је Стоилковић македонским медијима пре исељења, уз тврдњу да је све „направљено на криминалан начин”.

Медији су уз ово објавили и да је „Српска кућа” споменик културе другог реда, под законском заштитом и да би зато овом трговином требало да се позабаве представници државе. И, док руководство ДПСМ трага како веле, за „алтернативним седиштем”, стигло је и контра питање, некадашњег другог човека те странке, а садашњег делегата из Македоније у Скупштини српске дијаспоре и Срба у региону, Дејана Кошутића: зашто о свему што се сада догађа с кућом, нико у српском корпусу није био информисан.

“Српске невладине организације које нису под координацијом ДПСМ, а имале су право коришћења објекта, изненађене су зашто нису информисане о поступку поведеном пре неколико месеци, до кулминације извршним решењем за исељење. Надам се да ће се ДПСМ одважити да упозна све партије, невладине организације за проблем статуса „Српске куће” у Скопљу”, изјавио је Кошутић, изразивши сумњу да је продаја изведена – нелегално.

Он је потврдио да је од 1992. до сада било неколико неуспешних покушаја за преузимање куће, од „одређених правних лица”. Упркос затечености, најавио је да ће се затражити укључење и македонских и српских надлежних инститиција у утврђивање валидности поступка промене власника куће…односно како наводи „појављивања новог сопственика објекта”.

Укључење надлежних у случај, несумњиво мутне трговине је, на неки начин, ваљда и подразумевајуће, тим пре што је и сама „прогнана” ДПСМ део коалиционе власти у Македонији. У ишчекивању даљег расплета случаја намеће се утисак да нису искључена ни изненађења. Зато и остаје да лебди питање, као у „Маратонцима” – „шта ће бити с кућом?!”

Не улазећи, бар за сада, превише у позадину оправданости равнодушности челника ДПСМ, последњег станара куће, који је попут његових претходника у истој странци – Боре Ристића, Драгише Мителића, стално стрепео за исход задржавања објекта, намећу се нека питања која ће извесно је ускоро морати да добију одговор. Најпре, како то да се за две деценије није стекло ништа од документације и валидних папира којима би макар могло да се објасни како је фантонски представник „Космтпрома”, извесна Надица Шалевска могла да на истој адреси у „Српској кући” региструје фирму „Надица доел”, када је нико никада у том објекту није ни видео, а камоли упамтио да ту води фирму. Ако је то неко знао а није реаговао, поставља се питање – зашто?

Зар није нелогично да се мирно, без поговора пристаје на исељење из куће, без информисања било кога у странци и осталим невладиним организацијама „у окружењу”, позивањем на „морање”, по налогу извршног решења. И, то тек сада, иако је јавна објава извршитеља Зорана Димова о захтеву за исељење, у скопском „Дневнику” објављена још 18. августа ове године.

Сада се намеће и додатно питање – зашто се нико од станара, није запитао шта се догађа с кућом у којој две деценије „владају простором”, не проверавајући документацију о кретању власништва уписаних у регистар некретнина у катастру…

И, на крају, када се већ прозивају представници надлежне власти, како то нема још увек одгласа на августовску (20.08.2010.). пријаву, сада откривеног Александра Тодоровског из Скопља, који је, после поменуте објаве извршитеља о исељењу и „ослобађању” куће на броју 11 у улици 27. марта у Скопљу, одељењу за економски криминал МУП-а Македоније пријавио фантомску регистрацију фирме „СМС Шопс” власника Салија Митата. У пријави је навео да је поменута фирма у Централном регистру уписнана на адреси Градиште број 4 иако је то његово власништво, односно његовог оца – Славка Тодоровског?

„Случајно сам прочитао у новинама објаву за извршење преузимања куће Срба од ‘СМС Шопс’ – фирме регистроване на мојој личној адреси. То ми је одмах било сумњиво и у августу сам поднео пријаву у МУП. Испада да је неко злоупотребио моју адресу да је фирма фантомска, а тиме и све њене активности, изјавио је Тодоровски скопском дневнику „Вест”.

Да ли је и када је поменута пријава из МУП-а прослеђена надлежном Тужилаштву ускоро ће се открити.

У међувремену, Амбасада Републике Србије у Републици Македонији званичном нотом реаговала је код ресорног министарства спољних послова у Скопљу, захтевајући рашчишћавање случаја.

И, случај ће, по свему судећи, морати да добије неку јаснију разрешницу. Клупко је почело да се одмотава. А, шта ће бити с кућом, још се незна, када ће – видећемо.

Р.С.