Пре тачно 18 година на Косову и Метохији почело је дводневно насиље Албанаца над Србима. У нередима, названим “мартовски погром”, убијено је најмање 19 особа, а повређено је око хиљаду. Протерано је око 4.000 Срба, уништено 800 српских кућа и запаљено 35 верских објеката. Иако истрага никада није стигла до организатора, из међународних мисија већ годинама нема ни гласа о евентуалним новим детаљима.
Повод за погром било је наопако тумачење несреће у којој су страдала три албанска дечака. Иако су званичници Унмика негирали било какву везу Срба са том трагедијом, албански медији, цитирајући запаљиве изјаве политичара, одиграли су улогу окидача у догађајима који су уследили.
“Докази не подржавају постојање основане сумње да је почињено кривично дело било којег појединца или појединаца”, наводи се у извештају међународног тужиоца у Косовској Митровици Питера Тинслија, начињеном после истраге утапања тројице албанских дечака у Ибру.
Тадашњи портпарол полиције Унмика Дерек Чепел је у првим реакцијама по избијању насиља, такође, демантовао да су албански дечаци настрадали бежећи од Срба.
Према албанској верзији догађаја, они су 16. марта 2004. године, како подсећа РТС, бежећи од људи из српског села Зупче, упали у Ибар и удавили се. Догађај је обзнанио челник локалне подружнице косовског Одбора за заштиту људских права и слобода Халит Барани, описујући га као “напад српских бандита”, што је изазвало бес међу косовским Албанцима које, како се у наредним данима испоставило, скоро 19.000 припадника Кфора, ангажованих да смире нереде, није било у стању да заузда.
Баранијева репутација је још раније била прилично уздрмана када је амерички дневник Волстрит џорнал, истражујући ратне догађаје на КиМ, открио да је измислио причу о паљењу тела косовских Албанаца у пећима комбината “Трепча”.
Шездесетак сати “високог напона” на Косову окончано је пошто је НАТО упутио појачања предвођена командантом јужног крила те Алијансе, адмиралом Грегоријем Џонсоном.
Званични број жртава из извештаја Унмика, који су Уједињене нације објавиле априла 2004. године, је деветнаест. Ван извештаја остало је неколико неидентификованих тела из приштинске мртвачнице. Према новијим извештајима, укупно је страдало 27 особа, 15 Албанаца и 12 Срба.
Повређене су 954 особе, међу којима 61 из редова Кфора и 65 Унмикових полицајаца. Око 150 Срба озбиљно је повређено у својој кући. Запаљено још 90 ашкалијских кућа, као и две албанске. Протерано је више од 4.000 Срба.
Више од 800 објеката, укључујући 35 цркава и манастира, тешко је оштећено или потпуно уништено. Према проценама Унмика, у нередима је, на 33 локације, учествовало око 60.000 Албанаца. Запаљена су 72 возила међународних снага. Статистика Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) показује да је, због мартовског насиља, косовско правосуђе покренуло 400 случајева.
Због напада на српске енклаве, у градовима у Србији протестовало је више хиљада људи. Истог дана када је на Косову избило насиље, у вечерњим сатима су, у Београду и Нишу, запаљене џамије, а у Новом Саду демолирано седиште Исламске заједнице.
Током таласа насиља, забележено је и неколико случајева када су Албанци помагали нападнутим Србима. Неки од њих и сами су постали мете екстремиста. Први од лидера косовских Албанаца, који је позвао на смиривање тензија био је, сада покојни, Бајрам Реџепи.
Према извештајима полиције Унмика, у међусобним обрачунима међународних полицајаца и њихових косовских колега, неколико полицајаца је рањено, али мотиви тих сукоба, уколико није била реч о производу општег хаоса, нису баш најјасније расветљени.
Истовремено, покренута је серија политичких догађаја, попут извештаја специјалног изасланика шефа Уједињених нација Каја Ејдеа и опсервација западних званичника да је нерешен статус био један од кључних покретача немира, што је четири године касније коришћено као једно од објашњења за једнострано проглашење независности Косова.
У манастиру Грачаница јутрос је служен помен страдалим Србима у Мартовском погрому.
Директор канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић рекао је да 17. март 2004. године један од најтежих дана у новијој историји Србије. То је датум када се десио погром и етничко чишћење над српским народом на простору КиМ, истако је Петковић.
“У изливу мржње и нападу и таласу насиља од стране албанских екстремиста, тог дана али и 18. марта, погинуло је 19 лица, 4.012 Срба протерано је са својих вековних огњишта, 935 српских кућа је уништено, 35 цркава и манастира и конака од којих неки средњовековни су спаљени и порушени”, рекао је Петковић, гостујући у Јутарњем дневнику.
Подесетио је да је тада спаљена и Богородица Љевишка, црква која се налази на Унесковој листи светске културне баштине.
Све се то, каже, дешавало у такозваном периоду мира пред очима међународне заједнице, када су они, који су били дужна да заштите српски народ на простору КиМ, само гледали како тај исти народ бежи пред хордом албанских екстремиста и зато 17. март, између осталог, јесте и мрља на образу међународне заједнице.
Према његовим речима, Срби који су тада страдали, који су тада били протерани су били остављени, не само од међународне заједнице, него и од тадашњег Београда, јер нико у том тренутку није имао могућности и није хтео да заштити српски народ на Косову и Метохији.
“Српски народ на КиМ данас је захвалан председнику Александру Вучићу који је једини председник који је отворено, јасно и гласно рекао да се више никада никакви погроми и олује неће десити над српским народом”, рекао је Петковић.
Ни 18 година после, нема правде за Србе на простору КиМ, нико није још одговарао за страдање наших људи на простору КиМ, за паљење цркава и манастира, рекао је Петковић.
Србија неће одустати да трага за истином и правдом
“Све оно што се дешавало на КиМ тада, али ако узмете и друге догађаје, пре свега оне страшне када су убијени наши младићи на Бистрици, затим страдање Срба, 14 жетелаца у масакру или терористички напад на аутобус Ниш ескпрес у Ливадицама, нико до сада није одговарао за те тешке злочине, али многе друге против српског народа на простору КиМ”, каже Петковић.
И зато морамо и сада да водимо рачуна и инсистирамо да правда буде задовољена, док се не пронађу убице и налогодавци, држава Србија неће одустати да трага за истином и правдом, рекао је Петковић.
“Та идеологија мржње 2004. године 17. марта која можда најбоље приказана у оној слици када Адем Курти са врха цркве Св. Илије руши крст или сва та уплакана лица, спаљен Девич, спаљени конаци Светих Арханђела или спаљена Богословија, све се то дешавало готово у два дана када је етнички очишћено преко 9 градова и много села где су живели Срби”, истакао је Петковић.
То је неко очигледно смишљао, каже Петковић, и истиче да је реч о координираној акцији која је имала за циљ да протера српски народ. “Али та идеологија мржње није била само уперена према Србима, већ је идеја била да се затре сваки траг српског опстанка и живота на простору КиМ”, навео је Петковић.
Петковић: Боље да се преговара него да имамо инциденте
Када је реч о дијалогу, Петковић каже да српска страна све време инсистира на томе, јер, како каже, колико год да су тешка питања која се налазе на бриселским столу боље да се преговара него да имамо инциденте на терену.
Данас их је, каже 161, укључујући и јучерашњи страшни упад РОСУ у Штрпце када су са дугим цевима готово нишанили жене, старце у српским кућама у Сиринићкој Жупи, а затим упали и више сати као таоце држали наше раднике који су запослени у привременом ограну општине Штрпце.
“То је апсолутно неприхватљиво, што се као догађај дешава дан пред 17 март, ваљда желе из Приштине да пошаљу поруку да ће Срби у Жупи проћи као што су прошли Срби 17. марта”, рекао је Петковић и додаје да српски народ и даље остаје веран својој држави Србији и верује председнику Вучићу.
“Ми ћемо учинити све да саччувамо мир и стабилност, јер у ова тешка кризна времена у целој Европи али и свету потребно је да сачувамо хладне главе и да једноставно видимо шта је то све што је неопходно да идемо у правцу нормализације односа Београда и Приштине”, рекао је Петковић.
На годишњицу погрома, у Грачаници ће бити одржан парастосом и академија, а централна манифестација и догађаји биће у Народном позоришту где ће бити врх Србије, рекао је Петковић.
