Шта се крије на архивској фотографији Скопља из периода Бугарске окупације 1942. године? Ископине здања код некадашње железничке станице у Скопљу.
У дну фотографије је тај капитални објакат. Бугарски окупатори су га ископали и затрпали, за сваки случај. Или вероватно, порушили. Фотографија је из архива фашистичке Бугарске.
Непожељни, скривени објекат није римски. Далеко је одатле локација Зајчев рид. Није ни турски. Османлијски трагови су преко Вардара. Дакле?
Очито, пажљивим прегледом открива се колики је то објакат у поређењу са здањем некадашње железничке станице, данас Музеја града Скопља.
А одговор се назире и под јасном претпоставком, на пример, да је ово нешто друго, а не да није из доба средњовековне Србије, несумњиво било би и те како афирмисано. И, Бугари би га на сва звона промовисали. Но, чим је затрпано и невидљњиво за широке масе јасно је чије је.
Сличан објекат постојао је и код цркве Св. Димитрија код данашњег споменика Филипа 2, на левој обали Вардара. Објекат огромних размера са сводовима. Како је све само систематски сакривано. У науци је владала опште позната теза да до 20. века Скопље није имало ништа с ове, десне стране Вардара, сем Бурмали џамије… Али, трагови су непобитни. Монументална грађевина нешто попут оне на слици код Паје Јовановића…
– Постоји једна тајна везана за Скопље и Стару скопску чаршију, која још није одгонетнута, написао је у једном од својих записа хроничар, књижевник, Данило Коцевски,
– Није то било каква тајна. Реч је о још неоткривеној локацији једног од највећих средњевековних верских храмова, катедралној цркви “Св. Богородица Тројеручица”. Где се тачно она налазила?
Са духовног аспекта, црква је била изузетно значајна, у њој су били крунисани цареви, а било је и велико поштовање народа према култу свете Богородице Тројеручице. Један професор Филозофског факултета у Скопљу, из периода између два светска рата, прецизно каже да је црква, највероватније, била лоцирана “између реке Сераве и тврђаве”.
То буквално значи да се налазила у Чаршији, према тадашњој топонимији у Доњем Граду. Византијски посланик Теодор Метохит, који је дошао у Скопље 1299. година, записао је: “Сутрадан ујутро по пристизању, сишли смо на богослужбу у најлепшу цркву у граду, ‘Св. Богородица Тројеручица'”. Разуме се, оно “сишли смо” не може ништа попрецизно да нам каже о тачној локацији цркве.
У познатој Милутиновој повељи из 1300. године стоји да “царски друм води од Сераве према ‘Светој Тројеручици’, у смеру пута према Облом Пиргу”. Очигледно је да је реч о топонимима у Чаршији и тврђави.
У последње време, наш познати историчар културе Коста Балабанов заступа једну тезу да се на месту садашње цркве “Рођења Пресвете Богородице” налазила средњовековна “Тројеручица”. На то указују објекти насликани на старој гравури Скопља.
Иначе, чудотворна икона света Богородица Тројеручица у Скопље је била донесена из Јерусалима око 1230. године и даривана је катедралној цркви. Касније је икона била пренесена у Хиландар-.
