Ако је Скопље дало „Клопку за птице” српским колекционарима у замену за дела македонских уметника, онда је све у реду, јер се „трампа” третира исто као и купопродаја, али само под условом да је тадашња СР Македонија заиста добила слику на поклон од СИВ-а, кажу правници којима смо предочили једну од могућих верзија необичне приче о слици великог сликара Мила Милуновића, која се деценијама водила као „нестала” из зграде СИВ-а, а пре два месеца се појавила на изложби „Српско сликарство 20 века” у Дому војске у Београду.

Још је нејасно како је дело познатог сликара прешло из државне својине у приватну (Фото Монографија „Сликари и вајари”)

Аутор изложбе, историчар уметности Никола Кусовац, најпре је за “Политику” рекао да „слика није нестала”, јер би он то знао, будући да је пре 44 године био члан комисије која је пописивала уметничка дела у државним институцијама, али, како наводи ауторка текста Александра Петровић, сада тврди да је „Клопка за птице” поклоњена Скопљу још 1963. године, после катастрофалног земљотреса који је погодио тај град. Тада су у Македонију пристизале слике из целог света, међу којима је био и Пикасо.

Сасвим је извесно да је у несебичној помоћи Скопљу из Београда и из целе Југославије дошло много поклона у виду уметничких дела. Међутим, за сада не постоји ниједан документ да је „Клопка за птице” дата на поклон. Правници тврде да би то морало бити забележено у архивама, нарочито у време друга Тита, који је и сам био велики љубитељ Милуновићевих слика. Штавише, у Палати Србија нема трага да се ова слика уопште налазила у тој згради.

– Слика је била својина Извршног већа ФНРЈ. То је 1959. године забележио Миодраг Б. Протић, оснивач Музеја савремене уметности у Београду, у „Просветиној” монографији „Сликари и вајари” – каже за „Политику” др Ивана Симеоновић Ћелић, редовни професор у пензији Факултета ликовних уметности у Београду, сада директор Музеја „Цептер”, иначе супруга чувеног српског сликара Стојана Ћелића.

Она је прва евидентирала да слике нема у згради СИВ-а када је 1996. године приређивала монографију о Милу Милуновићу, о чему смо писали у сретењском двоброју „Политике”. Никола Кусовац нам је тада рекао да „не користи непоуздану литературу” и да је у књигама професорке Симеоновић Ћелић било грешака. Сада, међутим, признаје да податак није погрешан и присећа се да је „Клопка за птице” била поклоњена Скопљу.

„Политикину” причу о овој слици пренели су и други медији. Неки таблоиди тврдили су да је „Клопка” била украдена, што је дало повода за различите коментаре у круговима колекционара.

Професорка Ивана Симеоновић Ћелић јавила се редакцији “Политике” са отвореним писмом Кусовцу.

– Ако оспоравате литературу „са пуно грешака и непоуздану за коришћење” надам се да барем поштујете неприкосновену личност какав је био Миодраг Б. Протић, оснивач Музеја савремене уметности у Београду, сликар, теоретичар, ликовни критичар и одличан познавалац дела и лика Мила Милуновића. Шаљем скениране странице давно објављене књиге Миодрага Б. Протића у едицији „Сликари и вајари” у издавачкој кући „Просвета”, у којој се налази податак о слици „Клопка за птице” која је сада предмет разних инсинуација и домишљања – написала је др Ивана Симеоновић Ћелић.

Нашој редакцији јавио се и власник слике Радојица Михајловић, из чије је колекције ово дело позајмљено за изложбу у Дому војске.

– Слика је дошла 2001. године из Македоније, са одобрењем њиховог Министарства културе. Имам уредне папире о томе као савестан купац. Димензије нису 120 пута 70, као што сте објавили, већ 170 пута 118, а техника није темпера и уље на платну него уље на лесониту. Можете доћи да видите слику и да је измерите – рекао нам је Радојица Михајловић.

Два назива исте слике (Фото А. Петровић)

Послао нам је допис Министарства културе Републике Македоније, од 31. јануара 2001. године, насловљен на Уметничку галерију Скопље. Реч је о дозволи овог министарства да се пет дела из колекције галерије може изнети из земље и то у замену за слике македонских сликара Лазара Личеноског и Николе Мартиноског. Наведени су називи пет дела за које се издаје дозвола за изношење из земље. Међу њима су и „Пејзаж” Петра Лубарде и „Момче со качкет” Петра Добровића. Као назив слике Мила Милуновића из 1958. године наведено је – „Композиција”, димензија 170 пута 120, у техници „масло на платно”. Назначено је да ће дела из Македоније изнети Томислав Гиевски, а дозволу је потписала тадашња министарка културе Ганка Самоиловска Цветанова.

Слика на полеђини има и налепницу Уметничке галерије Скопље, име аутора и назив „Композиција”. Питали смо како то да је назив другачији од изворног и има ли папира о куповини слике.

– Није необично да једна слика има више назива. Можете да крстите слику како хоћете. У то време били смо једна држава и слике су долазиле у све музеје широм Југославије, а за изношење десетак слика из Македоније 2001. године постоји одлука Собрања. Са музејем у Скопљу је направљен уговор о размени за дела македонских сликара и тако је српско културно благо враћено у Србију. Ја нисам ову слику купио тада. Она је најпре дошла у колекцију кошаркаша Саше Обрадовића, а ја сам је од њега купио 2008. године. Немам уговор јер то није била купопродаја већ размена. То је уобичајено међу колекционарима. Дао сам Обрадовићу „Босански пејсаж” Јована Бјелића, а он мени ову слику и папире из Македоније – испричао је Радојица Михајловић.

Нагласио је да је репродукција била објављена 2013. године у публикацији „Колекционар као кустос и селектор” београдске галерије „Арте”, са тачним димензијама, али под називом – „Птица у кавезу”. У монографији изложбе „Српско сликарство 20. века” из децембра 2019. године поново се појављује првобитни назив „Клопка за птице”, али са мањим димензијама. Кусовац каже да је то штампарска грешка.

Имали смо увид у обе публикације и уверили се да је реч о репродукцијама исте слике, али са другачијим називима и подацима.

– Слика „Клопка за птице” Мила Милуновића није заведена нити евидентирана у нашој картотеци. Што се тиче других радова Мила Милуновића, смештена су у објектима Владе РС, у згради Председника Републике Србије на Андрићевом венцу 1, репрезентативним вилама и резиденцијама, а две слике се налазе у Дворском комплексу на Дедињу. Највећи број Милуновићевих слика које су у надлежности управе налазе се у Палати Србија – навела је историчар уметности Сандра Весић Тесла, руководилац Групе за заштиту, очување и презентацију културних добара Управе за заједничке послове републичких органа, која се налази у Палати Србија.

Усељење зграде СИВ-а почело је 1961. године и тада је расписан конкурс за откуп уметничких дела. Међутим, Милуновићева слика је још 1959. године евидентирана као својина Извршног већа ФНРЈ.

Упитана да ли може да тврди да „Клопка за птице” никада није била изложена у згради данашње Палате Србије, наша саговорница је одговорила: „За сваку слику имамо податак, само за ову слику немамо никакав траг.” Додала је да је у Титово време постојала „гвоздена контрола”.

– Извршно веће ФНРЈ се пре усељења у зграду СИВ-а налазило у Старом двору, где је сада Скупштина града Београда – рекла нам је Сандра Весић Тесла.

Званично смо се обратили и директорки Музеја града Београда Јелени Медаковић, у нади да ће у њиховим архивама бити пронађен писани траг о „Клопки за птице”. Очекујемо да одговор ускоро стигне.