Тачно пре седам година нашом иницијативом и залагањем уприличен је семинар за наставнике који предају српски језик у Македонији, на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, од стране Департмана за српски језик и Департмана за српску и компаративну књижевност. Након дуге паузе, у најави је нова обука – семинар при крају ове школске године. Подсећамо на искуства и важне сегменте са овог семинара.

Овакав семинар биће од користи како наставницима редовне наставе на српском језику, тако и онима који ће предавати српски језик као изборни предмет у школама Македоније.

Захваљујући успостављеној сарадњи Центра Спона из Скопља са Филозофским факултетом у Нишу, на првом органозованом семинару на коме је поред ангажованих наставника у процесу факултативне наставе на српском језику Центра Спона присуствовало и 15 чланова наставничког колегијума Oсновне школе Кирил и Методиј из Кучевишта на Скопској Црној Гори.

Управе деветолетки Светозар Марковић у Старом Нагоричану и Браћа Рибар у Табановцу где се такође изводи настава на српском језику, нису пројавиле интерес за обуку својих кадрова на првом семинару у Нишу.

На почетку семинара госте из Македоније поздравио је и пожелео успешан рад асистент на Департману за историју Дејан Антић.

У овом тексту направићемо кратку рептроспективу тога како је протекао први семинар, а новом сусрету неизмерно се радујемо.

Баријере

наставе на српском језику у Македонији

У уводном делу Семинара на факултету указанo на значајне сегменте у лоцирању језичких баријера и шта сами можемо да урадимо у граматици, правилној употреби падежа кроз програмску наставу. Указано је на специфичне потребе наставничког кадра, а у раду на свим панелима одговарала је на одређене дилеме у отклањању одређених језичких недоумица.

Темом – Усавршавање језичке компетенције наставника путем интеркултуралног учења, програмски део семинара отворила је Марија Стефановић.

Она је у излагању између осталог указала и на примере из властитог искуства у раду у Бујановцу у настави за Албанце кроз њихово савладавање српског језика.

У једном делу тог панела, док наставници из редовне наставе истичу проблеме због недостатка уџбеника будући да они из Србије нису дозвољени према важећем програму просветних власти Македоније, Нена Ристић Костовка из Споне је изнела одређене сметње у факултативној настави употребом уџбеника из матице где примери архаичних детаља изгледају додатно тешко у владању матерњим језиком.

Биљана Спасовска је изнела примере из искустава у разредној настави са проблемима језичких недомица…

Александра Лончар Раичевић која на факултету предаје фонетику, фонологију, акцентологију говорила је о неким фонетским и прозодијским особеностима српског језика.

Указивала је на специфику терминологије и о африкатима, односно гласовима, како да најбоље овладају гласовима. Практичним примером је указала на слово џ најближе стандардном српском, захтева ваздушну струју напрегнтост при изговору, док су остале фонеме – умекшане. У овом делу предавања она је указала и на правилно акцентовање у српском језику.

Скренула је пажњу и на значај предавања одређене теме у настави, са нагласком убедљивости, указавши на чињеницу да је данашње доба веома склоно моћи убеђивања, и да је „моћ” говорника веома важна. Зато је како је истакла значајна саветодавна улога мотивације самог наставника у савладавању препрека у свакодневној настави…

У делу излагања указано је и на чињеницу да се стање друштва и те како одражава на стање око језика, јер, на пример, Србија не улаже ни новца ни енерегије око језика, као што то рецимо раде Хрвати, који стварају нови језик.

наставе на српском језику у Македонији

Александар Новаковић се задржао на теми: Гласовне алтернације у савременом српском уз паралелу са македонским језиком.

Марина Јањић је успела у свом настојању да пластично укаже на: Рачунарске и друге неологизме у говору ученика, а први дан Семинара затворила је Александра Јанић која држи вежбе из Лексикологије, Морфологије 1 и Морфологије 2. Кратким прегледом промена у правописним правилима у српском језику и примени правила у настави веонма успешно је доловљена сва проблематика са којима се суочавају наставници у свом раду.

Другог дана Семинара у недељу прву методу наставе имале су Снежана Божић и Александра Ђикић: Обавештајне методе у настави (начини формулисања питања и краћих излагања у српском језику.

Учеснци су имали могућност да упознају са монолошким методама, уз задржавање на језгровито, сажето сугестивно казивање, а било је речи и о дијалошкој методи, са саветодавном напоменом – избегавати: непрецизна, вишестука и банална питања…

Мирјана Илић (предаје Морфологију и Лексикологију) је веома добрим примерима образложила тему: Синонимија и хомонимија у савременом српском језику, са приступним елементима у настави. Са вежбама: Навести све синониме за лексеме: изврсно, гад, бестидан, вођа, као и: законит, мали, мало, одмор. Било је речи и о примерима праве и неправе антонимије.

Асистент на докторским студијама Ивана Митић презентовала је Конгруенцију у српском и македонском језику, са задршком на питању отклањање грешака и организовању часа применом језичких игара, интеркултуралне и билингвалне методе.

наставе на српском језику у Македонији

Редовни модератор на књижевним радионицама Споне и одличан познавалац књижевних веза Србије и Македоније, Ђоко Здравески, говорио је о распореду клитика у српском и у македонском језику. Навео је да су у македонском, клитике непосредно испред глагола: Го видов. У српском клитике се „пењу” иза прве акцентске целине. Због овога у македонском, клитике могу стајати на почетку реченице…

На крају Маја Вукић говорила је на тему – Језичке недоумице у српском језику: прескриптивна правила и проблеми у настави.

Сарадња

наставе на српском језику у Македонији

Декан Физофског факултета у Нишу професор др Горан Максимовић на крају веома садржајног семинара поздравио је учеснике из Македоније и доделио Сертификате.

– Поздрављам вас у име 174 наставника професора, и 47 административних радника Филозофског факултета, са преко 4000 уписаних студената. Наш Факултет један је од највећих факултета. Увели смо неке нове студијске програме. Овога пута семинар је био хипотетички осмишљен, а у будуће следећи ће бити циљан, у сарадњи са учесницима.

Хвала вам на пруженој руци, на сарадњи, ако је и било пропуста изгладићемо их. Свакако да је наша жеља да се укључе и друге две школе. Ово је тек први семинар, и наредном периоду организоваћемо их још, уз прилагођавање полазницима. Искуства потврђују да су стручна усавршавања српског језика нужна и за наставнике у Србији и не само за оне ангажоване у процесу образовања на матерњем српском језику у дијаспори и земљама региона, рекао је Максимовић.

Сарадња Споне и Филозофског факултета у Нишу успостављена је пролетос када је професор Максимовић боравио у Скопљу када је договорена организација устаљених усвршавања наставника ангажованих у процесу наставе на српском језику. До конкретне реализације је дошло на мајској конференцији за дијаспору у Нишу. Тада су представници Споне изложили објективно стање на пољу образовања на матерњем језику у Македонији и указали између осталог и на потребу усавршавања кадрова.

Први корак у смислу су Семинари за наставнике ангажоване у процесу наставе на српском језику у одељењима основних школа према програму просветних власти Македоније, као и кадрови укључени у факултативну наставу на матерњем језику у овој земљи. Домаћин семинара је Филозофски факултет у Нишу, а коорганизатор је Спона.

– За наставнике у процесу факултативне наставе показало се као веома корисна употреба билингвалне и интелектуалне методе иако су језици блиски, каже након семинара Милена Митић. Нама су веома значајна и корисна искуства која су нам пренеле Марија Стефановић и Ивана Митић. Такође је драгоцено искуство и навођење језичких недоумица, као и предавање Ђоке Здравеског.

Додаје да се полазници у факултативноиј настави не срећу са српским језиком сваког дана као што је то случај са ученицима у редовној настави.

Организатори су изразили наду да ће на следећим Семинарима бити присутни наставници и из других школа, јер, како је истакнуто, језик ваља усавршавати и пратити све промене.

Семинар је значајан и са аспекта директне сарадње са наставницима јер су учесници Филозофски искуствено приступили и у смислу проучавања македонског и његовог утицаја на српски језик.

Указано је да се правописи српског и македонског разликују иако су језици сродни и да управо због тога долази до забуна код самих наставника а и ученика.

Нови правопис српског језика, како је речено, установљен је 2010. и у академским круговима његова правилна доследна употреба представља посебан изазов у професионалном раду.