У Музичком павиљону парка „Петар Кочић“ у Бањалуци, 4. маја с почетком у 19 сати биће представљено програмско деловање Српског културно информативбог центра СПОНА из Скопља и књиге ИЗ Македоније Тома Смиљанића Брадине.

Културни догађај је уприличен сарадњом Центра за српске студије из Бањалуке и Српског културно информативног центра СПОНА из Скопља. У представљању учествују Милутин Станчић, Милош Стојковић, Горан Максимовић и Душко Певуља.

У књизи Из Македоније, аутора Тома Смиљанића Брадине, српског писца из Македоније  (рођеног у мијачком селу Тресонче у Дебарској области 1888. године, а упокојеног у Београду 1969), окупљене су и штампане приповетке које је претходно објавио 1924. године у Скопљу у две збирке – На планини и друге приповетке из Македоније и Стојна и друге приповетке из Македоније.

Као приповедач Брадина на упечатљив начин приказује живот у јужним српским крајевима, осветљава тешку социјалну, верску и националну судбину, због вишестољетног ропства под турским завојевачима, али и дејством бугарских егзархиста и националиста на крају 19. и на почетку 20. века. При томе предочава идентитетску свест и истрајност, као и лексичко богатство старосрпских покрајинских говора са простора Македоније и укључује их у српску књижевност и културу. Поред свега тога, сагледава и разноврсна обиљежја народног живота, што је у сугласју са његовим етнографским студијама и истраживањима овога поднебља, а затим укључује и читав низ заплета о јунацима и догађајима у којима се на најбољи начин исказују врлине тог патријархалног свијета.

Брадина у уметничком и етичком погледу слави лепоту изворне снаге планинске природе и карактера горштака, нешто попут Петра Кочића и његовог приказивања Змијања, попут Матавуља и његових „далматинских горњака“, показујући тиме да су најснажније људске вредности, непоколебљиво чување народносног имена и вере, најчвршће очувани управо у најтежим животним условима и историјским околностима.

Чинио је то Брадина и онако како су то радили и његови завичајни сународници и савременици, попут Анђелка Крстића (1871-1952), који је потекао из Дримкола, као и духовни сродници и књижевни сликари овога поднебља, попут Григорија Божовића (1880-1945), који је потекао из Старог Колашина. Отуда ова књига приповедака управо и представља покушај да се књижевно дело Тома Смиљанића Брадине, а несумњиво се то односи и на његов етнографски рад, отргне од заборава и изнова врати у видокруг савремене српске науке о књижевности и актуелног српског издаваштва.