Представљање књиге историчара Дејана Ристића под насловом „Митови српске историје”, у издању „Вукотић Медиа”, биће одржано у суботу 14. децембра 2019. године са почетком у 19 сати у Дому културе „Кочо Рацин“ у Скопљу (улица Димитрие Чуповски 20а).
О књизи ће говорити Милутин Станчић и аутор књиге историчар Дејан Ристић.
Организатор представљања књиге је Српски културно-информативни центар у Северној Македонији „СПОНА“.
Дејан Ристић
Посетиоци ће овом приликом моћи и да купе примерак књиге са посветом аутора. Цена књиге је 600 динара.
Сваки народ, па и наш, поред осталог, одувек је тежио томе да успостави или, тамо где је то сматрано потребним, обнови временом искидане нити историјског, културолошког, језичког, идентитетског, верског или државотворног континуитета.
Плакат за промоцију у Скопљу
Та и таква потпуно разумљива потреба доводила је у појединим историјским раздобљима до својеврсног национално-романтичарског буђења или, пак, заноса током кога историчари уочавају поновно оживљавање, па чак и отворено креирање симболички прворазредно важних идентитетских и историјских елемената народне традиције, легенди и митова.
Овај феномен посебно је уочљив у раздобљу читавог XIX, а у нашем случају и у последњим деценијама XX и почетком овог века.
Њега је, међутим, пратила једна, истина глобална, појава која се на најједноставинији и најјаснији начин може дефинисати појмом „измишљање традиције”.
Ни наша култура није лишена бројних примера мање или више свесног измишљања личности, догађаја, па чак и мисли које смо бивали склони да приписујемо истакнутим историјским личностима.
Књига која је пред читаоцима носи наслов „Митови српске историје”.
Иза тог сажетог описа крије се жеља аутора да заинтересованима понуди осврт на поједине драгоцене сегменте националне прошлости и културног наслеђа који се, уистину, налазе на размеђи историјске стварности и традиције, односно легенде и мита.
Дело
Она није намењена историчарима, већ најширем кругу читалаца који желе да обогате и, изнад свега, објективизују своја знања из националне историје.
Аутор
Дејан Ристић је истакнути историчар, преводилац и сценариста. Један од водећих стручњака у области интегралне заштите и управљања културним наслеђем.
Обављао дужности управника Народне библиотеке Србије, државног секретара за културу и бројне друге у Влади Републике Србије.
Бави се дипломатском историјом (српско-британски и српско-француски односи крајем 19. и почетком 20. века; југословенско-алжирски односи од 1954. године), Холокаустом, односом државе и традиционалних верских заједница у 20. веку, културном историјом и културом сећања).
Аутор је већег броја научних радова и књига међу којима се посебно издваја „Кућа несагоривих речи: Народна библиотека Србије 1838-1941.“.
Превео је дела проф. др Јана Кершоа ,,Хитлер – Хибрис : 1889–1936ˮ и ,,Хитлер – Немезис : 1936–1945ˮ, проф. др Сузан Вајс Бауер ,,Историја старог света: прве цивилизацијеˮ, ,,Историја старог света: прва царстваˮ, ,,Историја старог света: прве нацијеˮ, двотомне ,,Историје средњовековног светаˮ, као и проф. др Филипа К. Хитија ,,Творци арапске историјеˮ (као копреводилац).
Учесник међународних стручних и научних скупова одржаних у Београду, Лондону, Трондхајму, Јерусалиму, Бечу, Хагу, Амстердаму, Тел Авиву, Истамбулу, Братислави, Прагу, Москви, Хаифи, Варшави, Ослу, Хелсинкију, Бриселу, Букурешту, Лувену, Андрићграду, Љубљани и др.
Похађао специјализоване едукације у Јерусалиму и Лондону из области државне управе и истраживања Холокауста као стипендиста британске и израелске владе.
Иницијатор и координатор више пројеката реализованих под покровитељством Унескоа.
Координирао активности на изради номинационих досијеа за унос славе (нематеријално културно наслеђе), телеграма којим је Аустроугарска објавила рат Србији 1914. године (покретно културно наслеђе) и стећака (непокретно културно наслеђе) на Унескове листе светске културне баштине.
Коаутор Националне поставке Републике Србије ,,Војни меморијали и места страдања из Другог светског ратаˮ која је освојила прву награду на Међународној изложби ˮМеморијал 2011.ˮ (Москва, 2011), као и изложби ,,Петар Први Карађорђевић – краљ и ратникˮ (Топола, Задужбина краља Петра Првог Карађорђевића, 2011) и ,,Сећајте се моји мене јер ме више немаˮ (Београд, Историјски музеј Србије, 2011).
Иницијатор, координатор и/или стручни консултант у реализацији више десетина националних и међународних научних скупова и изложби одржаних у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Крушевцу, Ваљеву, Шапцу, Бору, Ужицу, као и на Цетињу, у Скопљу, Загребу, Бања Луци, Солуну, Будимпешти, Риму (Ватикан), Паризу, Лондону, Тунису и Рабату.
Током рада у НБС посебну пажњу посветио је заштити и обогаћивању националног фонда, стручном раду, издавачкој делатности, као и унапређењу међународне библиотечке сарадње. Успоставио модел националне библиотеке као мултифункционалне установе културе.
Народна библиотека Србије у том раздобљу добила је читав низ високих одличја попут Сретењског ордена другог степена, Изванредног златног беочуга, Награде града Београда за најбољу књигу у области хуманистичких наука у 2012. години, као и признања на међународним сајмовима књига у Београду и Подгорици и др.
Успоставио Национални дан књиге. Утемељио Националну награду у области библиотекарства Јанко Шафарик. Основао Фондацију Народне библиотеке Србије. Иницирао и спровео законску процедуру за увођење академског обавезног примерка.
Добитник ,,Печата Матице српскеˮ, Спомен-медаље Министарства одбране, ,,Златне значке КПЗ Србијеˮ, Повеље захвалности Филолошког факултета у Београду, плакете Факултета музичке уметности у Београду, признања Народног музеја Србије, Музеја науке и технике, ,,Филмских новости”, Народне библиотеке ,,Радоје Домановић” у Лесковцу, НЦ ,,Одбранаˮ Министарства одбране за најбољег сарадника и др.
