Најстарији писани извор, који помиње манастир Дренча код Александровца је Жичка повеља из 1382. године.

На основу историјских података верује се да је овај познати манастир грађен од 1350. до 1355.године. Сматра се бисером моравске архитектуре.

Задужбина је славног монаха Доротеја и његовог сна Данила, потоњег српског патријарха. Њихови гробови пронађени су у манастиру након дугогодишњег археолошког истраживања. Откривени су и остаци темеља манастирских конака с краја 14. и почетка 15.века вредни кухињски и луксузни фрагменти моравске керамике,, као и фрагмент зооморфног изливника, који је прави раритет на простору наше земље.

Турци су до темеља срушили ову драгоцену богомољу 1454. године.

Обнова манастира, који данас, како у „Вечерњим новостима“ наводи Софија Бабовић, води игуманија Фотина, кренула је давне 1952. године, по пројекту архитекте Бранислава Вуловиа, а настављена – 1967. и 1971. године. Истакнути  академик, проф. др Мирко Ковачевић, био је кључна фигура за наставак обнове манастирског комплекса од 2002. до 2005. године. Ослањао се на ревидирани пројекат и цртеже истраживача Драгутина Милитиновића и Михаила Валтровића.

Манастир са обновљеном црквом посвећеном Ваведењу Пресвете Богородице поново је заживео. Јединствен подухват показао је како један скоро порушени комплекс може опет да заживи. И обнова и историјат познатог манастира описани су у Монографији “Манастир Дренча – од рушевине до храма”, коју су објавили аутори проф. др Мирко Ковачевић и археолог Гордана Гаврић из Завода за заштиту споменика културе Краљево.

Богомоља је осванула и на филму “Дренча-цвет моравске архитектуре” режисера Горана Ерчевића. Дренча се помиње у две повеље написане на Кознику крај Александровца, док се Доротејев свитак чува под редним бројем 56 у хиландарској библиотеци.

Фото Завод за заштиту споменика културе Краљево