Преминуо композитор и певач Радослав Граић

Радослав Граић, певач и композитор, рођен је 1932. године у Мркоњић Граду, у Босни и Херцеговини. Наследивши музички таленат од оца, често је певао на школским приредбама. Гимназију је завршио у Бања Луци где је упоредо похађао и музичку школу.

У Београду је дипломирао на Филозофском факултету али и соло певање на Музичкој академији. На предлог Дубравке Нешовић, почео је да пева у Хору Радио Београда, а убрзо је полагао и аудицију код Властимира Павловића Царевца, и тако постао вокални солиста народне музике у тој радио станици.

Када је Граић завршио Музичку академију, понуђено му је да наступа у опери. И поред неколико успешних проба, одлучио је да се ипак тада – посвети забавној музици.

За Миту Бекрију, сви мисле да је изворна песма

Љубав према компоновању мелодија у духу народног мелоса јавила се после прве песме коју је написао за дует Радуловић – Јовановић. Од тада настају песме за сва времена: Долетеће бели голуб, Имала сам другарицу, Крчмарице још вина наточи, Жубор вода жуборила и многе друге, а песма Мито бекријо коју је прославила Василија Радојчић, постала је толико популарна да и данас многи мисле да је изворна песма.

Иако је највише стварао за вокалне солисте народне музике, био је веома успешан и као композитор забавних песама које је често и сам интерпретирао.

Добитник је многобројних награда и признања за вокално извођење и за композиторски рад.

Радослав Граић, осим што је био певач, композитор, некадашњи је музички уредник Телевизије Београд. Уређивао је многе значајне емисије и серије, све до одласка у пензију.

Као аутор широких интересовања, са запаженим успехом годинама учествовао је са својим композицијама на нашим највећим фестивалима популарне музике (Београдско пролеће, Опатија, Загреб, Месам, Београдски сабор, Илиџа – Сарајево, Нови Сад, Ниш…).

Самосталну каријеру започео је 1958. године. Изводио је народне, староградске песме и романсе, шлагере. Током шездесетих, почео је да компонује.

Већ следеће године у такмичарској конкуренцији фестивала Београдско пролеће биле су две његове композиције, а песма Анђелина коју је извео са Ђорђем Марјановићем је освојила прво место.

У годинама које је посветио забавној музици, са запаженим успехом представљао нашу популарну музику у многим европским земљама. Од 1968. године посветио се искључиво свом ауторском, композиторском раду, стичући пуну афирмацију у свим жанровима популарне музике (забавна, народна, градска, дечија и примењена музика).

Освојио је многе победничке пехаре и друга признања на великим смотрама, а многе његове песме различитих жанрова постале су веома популарне и већ су део наше богате музичке баштине.

Међу песмама које је посветио најмлађима су антологијске песме за децу – Вуче, вуче, бубо лења, Лако је пруту, Моја бака, Математика, Здравица учитељу, А ја бих да се играм …

Песме су компоноване на стихове наших еминентних песника – Љубивоја Ршумовића, Драгана Лукића, Добрице Ерића, Мире Алечковић, Божидара Тимотијевића, Милована Витезовића, Слободана Станишића, Пере Зупца и других.

Извођачи ових дечјих песама су наши познати глумци и поп певачи: Драган Лаковић, Ђуза Стојиљковић, Бранко Милићевић – Коцкица, Ђорђе Марјановић, Зафир Хаџиманов, Владимир Чоби Савчић, Сенка и Бисера Велетанлић, Боба Стефановић, Миња Субота… Ту су и наши реномирани дечји хорови – „Колибри”, Дечји хор РТС, „Чаролија”, хор Дечијег културног центра као и талентована деца – солисти.

Добитник је Златне медаље за заслуге, која му је уручена поводом Дана државности Републике Србије (2020).