Милутин Дедић, сликар, новинар, писац, рођени Шибенчанин, стари београдски боем и брат Арсена Дедића – преминуо је у Београду у 86. години, од последица корона вируса сазнају “Новости”.

Од првог свог дечачког цртежа чесме у Шибенику, Дедић није престао да отрже од заборава својим минуциозним цртежом и речју која је одисала поезијом, духом, љубављу за живот и људе… И великом ерудицијом – човека коме је, “упркос” свим потоњим дипломама, пошло за руком да никада не “дипломира” у основној школи.

– Наша мајка, неписмена али мудра и проницљива жена, желела је само да отргне млађег брата Арсена и мене од улице, али и да нас поштеди радничког, тешког живота каквим је живео наш отац – говорио нам је Дедић.

Школовао се у Шибенику и са 18 година постао 1953. године учитељ, са службом у месту Дубравици. Рад је наставио у Примоштену, да би војни рок одслужио у Задру.

Милутин је у Београд дошао 1957. године, а 1962. године је дипломирао историју уметности на Филозофском факултету у Београду.

Милутин Дедић је био учесник преко 30 међународних и домаћих уметничких колонија, излагао је у Републици Србији, Републици Српској и иностранству.

За живота је саставио 40 укоричених књига са његовим дневничким и другим записима, цртежима и портретима.

Двадесетак пута је посећивао манастир Хиландар, (који је обилато помагао Краљ Милутин, где је на месту старе цркве саградио нову саборну цркву), који му је био велика инспирација у преко 500 цртежа и слика на којима се налази манастир Хиландар и Света Гора.

Чести мотиви на Дедићевим сликама су воденице, океанска пучина, историјски крајпуташи и споменици љубави, манастири, културно-историјси споменици, лепоте у Србији, а пре распада Југославије и у родном Шибенику, и широм Далмације.

Аутор је и бројних путописа, као и више књига, међу којима је и “Трг тишине” (2012), 160 емисија “Енциклопедије за радознале” на РТС-у, колумни.

Фото З. Јовановић