У Прилепу (Република Северна Македонија) јуче се упокојио најстарији потомак међуратних далматинских колониста Драган Мељанац – Крстески. Рођен је 1931. у Александрову (Славеју) од оца Филипа Мељанца – Пилиџа (после Другог светског рата променио презиме у Крстески – по деди Крсти), пореклом из Отишића – Врличка крајина и мајке Македонке – Јованке Мојаноски из Кривогаштана.
Драган је треће од седморо деце Филипа и Јованке, с тим што треба истаћи податак да је троје старије деце рођено на првобитној локацији колоније, а четворо у прегруписаном Александрову. Од малена је стекао радне навике којих се придржавао до краја животног пута, па је примера ради, у својој 90-ој години орао њиву са трактором који је сам одржавао преко 40 година.
Краћи – принудни одмор од радних задужења имао је током одслужења војног рока када се разболео, а за његово излечење заслужан је лекар Јакобс/Јурај Заниновић. Према изјавама више далматинских потомака, у Прилепу се још није појавио такав лекар као што је био Далматинац Заниновић (обављао посао лекара у међуратном, ратном и послератном периоду).
За разлику од момака из породица Деспинић и Стојсављевић који су се оженили девојкама из завичаја – Отишића, Драган је -уз посредовање стрица Никуза и стрине Ружице- за животног сапутника изабрао Славку Арамбашић из Сутјеске код Зрењанина.
Из Славеја преселили су се у Прилеп код железничке станице, где су подигли троје деце: кћерке Веру и Љиљу, као и сина Слободана.
Драган је припадао генерацији која је кроз школски програм упијала српске, епске песме о Марку Краљевићу, војводи Момчилу, Јанковић Стојану, тако да је и под старе дане, са сензибилитетом, знао да рецитује одломке песама о њиховом јунаштву. Препознатљив је био и по лули са дуваном од које се није одвајао преко 60 година.
Завршну животну деоницу улепшали су му унуци: Горан, Златко, Зоран, Маринко и Филип (понео прадедино име), као и праунуци: Јулија, Матеја, Марко, Максим, Андреј и Лана.
Попут његовог оца Филипа и Драган је на надгробни мермерни споменик, поред личних података, уклесао и завичајну одредницу – Далматинец.
Драги ујаче, нека ти је лака македонска земља. Почивај у миру.
Милош Мељанац
