Данас је у Београду, у 84. години, после дуже и тешке болести преминуо познати српски глумац и књижевник Зоран Ранкић.   Био је најпознатији по улогама Николе Калабића у мини ТВ-серији „Последњи чин“ и Жарка Попаре у ТВ-серији „Срећни људи“, емитованим на ТВ Београд и РТС-у. 

Ранкић је својевремено рекао за Вечерње новости, да је улогу Калабића прихватио “на једвите јаде”. 

“Али нисам осећао страх од улоге такозваног негативца, каквим га је власт сматрала. Сада сам поносан на њу и на све оно што је донела у осветљавању тог издајника, како су га неки називали. Постала је део мене”, испричао је Ранкић у интервјуу.

Био је то, како је истакао, огроман ризик за време у којем је серија настала.

“Касније сам сазнао да је редитељ Сава Мрмак имао великих проблема због моје интерпретације. Кад ми је генерал Пеко Дапчевић у београдском хотелу ‘Мажестик’ честитао на маестралној улози, додао је и: ‘Направио си нам велики политички проблем.’ ‘Нисам ја, Калабић је’, одговорио сам”, испричао је Зоран Ранкић.

Говорећи о улози Попаре, Ранкић је рекао да је то један комедиографски лик, који “није био његов терен”.

“Али и од те улоге, дрчног директора, варалице и лажова направио сам човека кога сви воле”, говорио је Ранкић.

Чувене речи господина Попаре “Госпођице, госпођо” и “Ммм, бебо”, које је упутио лику Лоле Голубовић (Тања Бошковић), сам је смислио током снимања.  

Од избеглице до антологије српске сатире 

Ранкић је рођен у Дервенти 1935, а у Србију је стигао као избеглица током Другог светског рата и то у Горњи Милановац. 

Прве улоге имао је након завршетка Средње драмске школе, када је заиграо у Сарајеву. Члан Београдског драмског позоришта био је од 1961. године. Средином седамдесетих почиње да пише афоризме. 

Ранкић је један од српских сатиричара и афористичара уврштених у антологију српске сатире и афористике, на енглеском језику, под насловом “Српска сатира и афоризми”, која је објављена у Сједињеним Америчким Државама. 

Објавио је неколико збирки песама, драмских дела и књиге афоризама. Нека од његових дела су “Аорист”, “Ексер”, “Призори”, “Довиђења, како сте?”, “Афоризми”, “Балкански нервчик”, “Овде киша али и Србија”. 

Био је члан Удружења драмских уметника Србије, Удружења књижевника Србије, Удружења драмских писаца Србије и Удружења књижевника Републике Српске, секције сатиричара Удружења књижевника Србије и почасни члан Београдског афористичарског круга.