У Центру Спона настављена је реализација пројекта „Причаоница за децу и младе“ Удружења жена Српкиња суфинансиран од Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије. Божићни празници и обичаји везани за најрадоснији и најсвечанији празник рођења Господа Исуса Христа, Сина Божијег, окупило је током овог зимског распуста најупорније малишане и њихове родитеље.

Празнична „Причаоница“ у Спони почело је подсећањем за зимско празновање које почиње од Никољдана, односно неколико недеља пред Божић и траје неколико недеља после Божића, све до Савиндана. У овом периоду најважнији су следећи празници: Детињци, Материце, Оци, Туциндан, Бадњидан, Божић, Нова Година, Богојављење, Јовањдан и Савиндан. Сваки од ових дана и празника имају лепе обичаје који су били нова лекција чак и за родитеље.

Детињци, шта је то?

Није изненађујуће што деца никада нису чула за празнике Детињци, Материице и Оци, јер су то подзаборављени тренуци породичне радости, па ретко ко, барем у Македонији, може да говори о тим обичајима. Тако да је све ово била новина не само деци, већ и њиховим родитељима.

„У трећу недељу пред Божић слави се овај празник. Чим се деца пробуде, мајка, отац или неки други рођак, крадимице – да деца не примете, вежу их концем обично за сто или столицу, или кревет. Па кад дете хоће да устане види да је завезано па мора да се дреши, односно да даје ситне поклоне онима који су их везали. На тај начин одржавају се блиски продични односи и деца се од малена уче правим вредностима, рекла је Нена Ристић Костовска која и сама признаје да њено детињство на југу Србије не памти Детињце, Материце и Оце, али памти многе многе обичаје за Божић који су и овде исти.

Материце и сећање на детињство у Шумадији

Причаонице понекад обиђу пријатељи, познаници, рођаци. Једноставно наврате да виде шта се ту ради. Центар је, кажу, згодно место, а још и ако је друштво добро…Овога пута на радост дечију гошћа нам је била Љиља Савић Тодоровска, политиколог, дугогодишња чланица и активисткиња Удружења жена Српкиња која је по старом добром обичају дошла са чоколадним бомбонама.

„Живим у близини па често навратим и до Споне да пропратим њихове активности, а четвртком или викендом дођем и на ове Причаонице које у овом простору организује наше Удружење. Ови пројекти су веома важни да наша деца и унучад, наше нове генерације што више науче о језику, књижевности, обичајима српског народа. Ова Божићна причаоница ме је посебно заинтересовала јер видим интерес код деце. Воле да разговарају о обичајима које овде имамо и о обичајима које су њихови родитељи или бабе и деде донели, или како се овај верски празник обележава код аутохтоних Срба у овом случају на Скопској Црној гори. Све то подсетило ме је на детињство у родној Тополи у Шумадији. Овај празник се празнује у другу недељу пред Божић и то је највећи хришћански празник мајки и жена. Тога дана деца поране и црвеним концем, шалом или марамом завежу своју мајку, за ноге, исто онако како су их оне везивале на Детињце. Сећам се да сам имала око пет шест година и да сам мајку везала за кревет концем, а она се правила да не зна зашто је везана. Богами, потрајало је док се она „сетила“ да ми да поклоне, односно да се дреши. Пошто сам прво дете у породици касније сам млађу сестру учила како треба везати мајку, или оца“.

Оци – дан који ће се радо празновати

У прву недељу пред Божић празнује се овај празник. Тога дана деца везују своје очеве, а ови им се „дреше“ поклонима.

„Занимљиво, кажу деца. Први пут чујемо за ове празнике. Код нас на Скопској Црној Гори нису заступљени, али су лепи и почећемо да их негујемо. Значи, сад у недељу пред Божић су Оци, везаћу оца баш да видим шта ће да каже, а научићу и сестре како то да ураде, рече симпатични и насмејани дечак из Кучевишта, Немања Славковић одлучан у својој намери да изненади своје.

Несумњиво је да ови породични празници и обичаји везани за њих могу поново да се врате или уђу у наше домове. Њихов значај је у томе што доприносе јачању, „везивању“ породице, слози, разумевању, поштовању између деце и родитеља, старијих и млађих, што породицу чини здравом.

Туциндан – необичан дан

Два дана пред Божић, 5. јануара, је Туциндан. Припрема се печеница за Божић, обично прасе или јагње, ћурка. Некада се печеница „тукла“ крупицом соли па отуда носи назив Туциндан.

„Овај празник има смешан назив, први пут чујем. Код нас на Скопској Црној Гори тога дана је права радна атмосфера, родитељи, бабе и деде и сви укућани, рачунајући и децу припремају све што треба за Божић. Мајке праве колаче и торте, очеви припремају месо које ће да се пече, бабе праве оне наше традиционалне пите. Има ту посла за све, па чак и за децу, а то је најчешће у смислу донеси ово, однеси оно, иди купи то и то. Осим тога у нашем крају тада може да буде јако хладно, минус и не знам колико, кажу Тамара Пигуловић и Ивона Пигулић из Кучевишта.

Ми смо као Бадњидан, Бадње вече и Божић – увек заједно

Троје ученика из Кучевишта Тамара Пигуловић, Ивона Пигулић и Немања Славковић радо су се одазвали позиву да буду гости ове причаонице. Нераздвојни су кажу као Бадњидан, Бадње вече и Божић.

„Знамо да је дан уочи Божића, 6. јануар, Бадњидан. Назив је добио по томе што се тога дана сече бадњак. Са овим даном већ почиње Божићно славље. У нашем крају на Бадњидан, рано ујутру окупљају се домаћини са синовима или унуцима и одлазе у шуму да секу бадњак. Кад се враћају кући свако преко рамена носи свој бадњак, усправља га поред улазних врата и ту стоји до увече када се заложи ватра да буде топло јер се чека Христово рађање, затим се уноси слама која симболизује пећину у којој је Исус рођен, рекоше гости.

Бадње вече је посебно радосно за децу, јер мајке или баке припремају хлеб у који се ставља метална парица која симболизује дар новорођеном Христу, а верује се да ће оног у чијем комаду буде парица пратити срећа читаве године.

„Нисмо знали да се овај божићни хлеб зове чесница. Али све остало је исто, и ти украси, суво и коштуњаво воће, посна храна, риба. Све се то и у градским породицама припрема, само што наши родитељи не иду у шуму по бадњак већ се храстова гранчица купује на пијаци.

Иначе, Божић је најрадоснији празник, облачи се најсвечаније одело, иде се у цркву на литургију, идемо у госте и гости долазе код нас. Слушамо свечане божићне песмице или гледамо филмове верске садржине, још ако падне снег…“, кажу сестре Искра и Ирина Давидовске, док Бојана Недељковић додаје „знате, кад сам била мала стално сам желела да парица буде код мене, па сам много пута плакала пре него што се чесница делила, за сваки случај…Овде смо вечерас делили чесницу, парица испаде на сточић, па Немања и Тамара кажу Спонина је. Нека је са срећом. Иначе, људи се на Божић поздрављају са „Христос се роди“ а отпоздравља се са „Ваистину се роди“.

Н.Р.К.