У делу јесењих активности Српског културно информативног центра „Спона“, програмским наставком турнеје позоришне представе „Реалисти“, у режији Срђана Јанићијевића, у оквиру пројекта Театар за пет квоте, предвиђено је гостовање у петак 22. новембра у Ђевђелији у 19,00 часова у тамошњем Народном театру. 

У представи рађеној по оригиналном тексту српске ауторке Јелене Кајго из Београда, у продукцији Центра “Спона”, наступа глумачка екипа – Ивица Димитријевић (Грегор), Нина Деан Гачић (Соња), Владимир Петровић (Предраг), Ивана Павлаковић (Гордана) и Стефан Вујисић (Ратко).

Сценографија – режисер Срђан Јанићијевић, костимограф – Лидија Георгиева, кореографија – Нина Деан Гачић, Светло Илија Тарчуговски, музика – Ивица Димитријевић и Срђан Јанићијевић.

“Реалисти” је драма која третира актуелне теме савремене “оправданости” отуђења ту код нас у млазној “машини” капитализма где је новац изнад и испред свега, јурњава за “успехом у животу”, бити “пун ко брод”, по цену рушења здравља, гашења емоција, љубави, потирања човечности.

После веома успешних наступа на Малој сцени МНТ у Скопљу, гостовања у Куманову, Битољу, представа је у петак пред публиком у Ђевђелији. 

Др. Јасмина С. Ћирић

Српска сакрална архитектура 14. века на територији Македоније, тема је предавања историчарке др.Јасмине Ћирић, заказаног за понедељак 25. новембра у 19,00 часова у Центру “Спона” у Скопљу, (ул. Свети Кирил и Методиј 30). 

Др Јасмина С. Ћирић је доцент Филолошко-уметничког факултета, Универзитета у Крагујевцу и спољни сарадник Института за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду.

“Сакрална архитектура 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији, није често тема научних истраживања која за циљ имају испитивање архитектуре. Иако проучавање ових задужбина има своју дугу историју, услед недоступности цркава, неретко недостатка дозвола за научни рад, скупина поменутих цркава остала је у другом плану српске историографије,“ – истиче у најави др Јасмина С. Ћирић. 

Предавање има за циљ упознавање аудиторијума са архитектонским контекстом задужбина у области Скопске Црне горе, црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричину, црква Светог Никите у Чучеру, Псача, Лесново, Љуботен, Матејче, Марков манастир, црква Св. Андреје на реци Трески, црква Св. Николе Шишевског.

Предавањем су обухваћене карактеристике архитектуре, духовна клима у којима се граде задужбине које свим својим карактеристикама показују да је реч о пројектовању храма као земаљске слике Небеског Јерусалима.

О синтези архитектуре и фресака, порукама фасада које обилују широким репертоаром орнамената комплексних богословских значења, биће речи у последњем делу предавања. Наведена целина је својеврсни увод у предавање о охридским црквама и планирању града као сакралне парадигме средњег века у којем сваки ходочасник кружи, путањом сакралних тачака отелотворених у храмовима различитих патрона. Током предавања ће бити приказани ауторски снимци предавача настали у наведеним храмовима, што ће бити уједно и прилика да се присутном аудуторијуму илуструју потешкоће и изазови током фотографског снимања средњовековних цркава, које упркос тешким условима, опстају и одолевају заборављању високе културе српске средњовековне прошлости. 

Током децембра у Центру “Спона” траје изложба под називом “Стефан Првовенчани у књижевности и историографији”.

Београдски синдикат у Скопљу

У петак 6. децембра у 19,00 у Станици 26 у Скопљу у оквиру месеца хуманитарне акције Центра “Спона” – “Поклони радост” уприличићемо трибину са темом „Музиком и хуманошћу до потврде идентитета“ у којем ће учествовати чланови „Београдског синдиката“, Феђа Димовић, Бошко Ћирковић – Шкабо и Блажо Вујовић, као и специјални гост, сатрудник и архимандрит Иларион (Лупуловић) игуман манастира Драганац на Косову и Метохији. 

Тихомир Станић као Иво Андрић

“Иво Андрић” на сцени МНТ 

У Македонском народном театру (МНТ), 7. децембра, на Камерна сцени са почетком у 19,00 часова предвиђен је Позоришни комад – Вече са великанима: Андрић, Дучић, Шантић – са Тихомиром Станићем – “Иво Андрић”, “Последња песма” – Небојша Кундачина, Милан Зарић, Маја Колунџија.

М.С.