Издавачка кућа „Клио” на 65. Међународном београдском сајму књига појавиће се са слоганом „Прописно навучени”, а ова игра речи не односи се само на духовиту опчињеност књигама, већ и на нова издања која проговарају о теми зависности.
Књига „Пут претеривања, Повест о писцима на дрогама” Маркуса Буна, писца, новинара и професора енглеског језика на Универзитету „Јорк” у Торонту, представља врсту тајне историје књижевности и говори о томе да су од Хомерове антике до данас аутори (између осталих и Милтон, Волтер, Торо и Сартр) тражили инспирацију, а читаоци су се губили у свету маште, обојеном и преображеном разним опијатима. По речима главног уредника у „Клију” Зорана Хамовића, Маркус Бун је ослањајући се на историју, науку, биографију, књижевну анализу и етнографију, показао да је концепт коришћења дроге у основи интердисциплинаран и да открива како везе између различитих научних подручја граде јединствену историју употребе сваке дроге. Књигу су превеле Ивана Ђурић Пауновић и Тања Бркљач.
Књига „С оне стране зависности – Водич за породице” др Џефрија Фута, научника за клиничка истраживања и кооснивача Центра за мотивацију и промену, др Кери Вилкенс, суоснивача ЦМП-а и клиничке директорке, и др Никол Косански, клиничког психолога и директорке у ЦМП-овом амбулантном одељењу, представља иновативан и делотворан систем лечења и помоћ је свима који желе да се промене. Књигу је превео Новак Голубовић.
„Психологија морала – О правичном уму или могу ли политика и религија поделити добре људе” Џонатана Хајта, истраживача у области политичке и моралне психологије, по Хамовићевим речима, интересантна је због тога што говори о томе због чега је људима толико тешко да се усагласе у вези са неким проблемом и зашто се деле у непријатељске таборе. Како Хајт закључује, моралност је изванредан људски капацитет који је омогућио настанак цивилизације, а читаоца води на путовање кроз историју и природу, подстичући га да размишља о темама које људе највише раздвајају: о политици и религији. Књигу је превела Марина Вицановић.
У књизи „Како је Фројд постао Фројд – Рађање психоаналитичара” Адама Филипса, британског психоаналитичког психотерапеута и есејисте, аутор Фројда враћа његовом помало скрајнутом стваралачком аспекту – књижевном стилу који му је замало донео Нобелову награду. Ова књига, у преводу Наде Донати, представља дуг есеј о Фројду и психоанализи, који се понегде прелива и у фикцију.
Хамовић издваја и избор од 24 кратке прозе „Приче из делте Нила” врхунских египатских приповедача Селве Бакр, Сабрија Мусе и Јусуфа Идриса, у преводу с арапског Српка Лештарића, а све приповетке смела су полемика са табуима конзервативних средина из којих аутори потичу, као и бескомпромисна критика потчињености жене.
Крајем године „Клио” ће посетити словачки писац Арпад Шолтес, а његов роман „Свиња”, као хиперреалистичку слику друштвене стварности нагрижене криминалом и корупцијом, читамо у преводу Зденке Валент Белић. Шолтес је овај роман о вези високе политике и криминала почео да пише после двоструког убиства новинара Јана Куцијака и Мартине Кушнирове 2018. године, а по његовој причи снимљен је и истоимени филм.
У делу Грејла Маркуса „Дорси – Пет опаких година музике за цео живот”, у преводу Зорана Пауновића, аутор говори о својој фасцинацији овим бендом, у фокус стављајући пре свега музику саму, пре него мит око „Дорса”, и пружајући одговор на питање како и после 40 година након Морисонове смрти и распада овог бенда није могуће провести два сата у вожњи, а не чути на радију бар једну њихову песму…
У делу „Дигитална правда” Андреја Савина, у преводу Јелене Петровић, дат је најсавременији преглед кључних области правног уређења интернета у Европској унији, као и критичка процена метода управљања ЕУ у овој области.
Зоран Хамовић је испред Удружења професионалних издавача Србије подсетио на неправилности откупа књига Министарства културе и информисања за 2021. годину, напомињући да су на списку књига означених за обавезну куповину за библиотеке скупа издања одређених издавача из Војводине, због чега ће бити затражено објашњење и санкционисање одређених чланова комисије.
