Једина два ђака истуреног одељења Основне школе “Вук Караџић” у селу Доње Левиће, четрдесетак километара од Бруса, ученик четвртог разреда Вељко Вукојчић и првак Јован Пантић, минулог викенда боравили су у Врњачкој Бањи.

Фото С. Удовичић

Дечацима је то уједно био први заједнички одлазак на школску екскурзију. Штавише, за четири године школовања Вељко ниједном није био на екскурзији, а после млађег Јована ово истурено одељење ће, по свему судећи, бити затворено јер у селу са укупно 51 становником већ седам година није рођено ниједно дете…

Кад Вељко пође у пети разред и настави школовање у матичној школи, како пишу „Вечерње новости“, ону четворогодишњу у Доњем Левићу чуваће још две године Јован. Сам… А, после ће ова образовна установа као и у многим планинским селима Србије затворити врата…

Али, од прошлог петка до недеље двојица дечака заиста су уживала. Током боравка имали су прилику да се детаљно упознају са Врњачком Бањом и да кући оду препуни лепих утисака и успомена.

– Заувек ћемо памтити овај викенд и путовање. Много је лепа наша Србија. Успут смо свашта видели, а и у Врњачкој Бањи много тога. Највише су ми се допали базен у термама, Храм Живоносног Источника Пресвете Богородице, као и фантастичан поглед с видиковца на Црквеном брду – каже  Вељко Вукојчић.

Код Врапца Вељко Вукојичић, Јован Пантић и учитељица Марија Ивезић, Фото С. Удовичић

Уз дечје игралиште какво нема у свом селу и околини, на његовог јединог школског друга, седмогодишњег Јована Пантића, најјачи утисак оставио је будући панорамски точак.

– Волео бих поново да дођем и провозам се на “панорами”. Када буде прорадила – дечачки искрено пожелео је Јован.

Незабораван викенд у Врњачкој Бањи дечаци су добили понајвише захваљујући предузимљивој председници Месне заједнице Весни Пантић. Она је, пратећи на друштвеним мрежама понуде, садржаје и програме Врњачке Бање, контактирала са председником Општине Бобаном Ђуровићем. Замолила га је да овим дечацима пружи могућност да, попут већине својих вршњака, увиде чари ђачке екскурзије, изађу из свакодневице малог места и упознају Врњачку Бању о којој толико тога слушају, а нису имали прилику да је посете.

Вељко Вукојичић и Јован Пантић, Фото С. Удовичић

– Пријатно сам се изненадила да је неко одговорио на моје поруке упућене путем друштвених мрежа, а била сам пресрећна када сам добила позитиван одговор. Радост у очима ове деце најбоље говори о величини овог геста. Неизмерно сам захвална и Општини Врњачка Бања и председнику Ђуровићу – каже Весна Пантић.

Временом постајемо као породица

У Врњачкој Бањи дечаци су боравили у пратњи своје учитељице Марије Ивезић која свакодневно из Бруса путује у Доње Левиће.

– Рад са децом ме испуњава и оплемењује, а љубав и повратна информација која долази од њих су нешто што чини да и то путовање, од Бруса до школе и назад, буде у другом плану – каже Ивезићева. – Ситуација попут ове, када школа има мало ученика, даје ми као учитељици прилику да се више посветим сваком детету. Уједно, временом се ствара и блискост, тако да смо једни друге почели да доживљавамо као чланове породице.