Пре 25 година сам написао прву књигу о деди и није било одјека, али ново издање пре неколико година, промоције у Србији и све чешће спомињање имена комитског војводе и мајора српске војске Војислава Танкосића чине ме радосним, јер се исправља неправда, почињу да се цене вредности наших старих, који су били занемарени из политичких и многобројних других разлога.

Градимир Николић, Фото С. Бабовић

Овако за “Новости” говори Градимир Николић, унук војводе Танкосића, најоданијег Аписовог човека и неустрашивог припадника “Црне руке”. Он је јуче, у Трстенику, на 105. годишњицу смрти свог деде био на први пут њему одржаном парастосу у Цркви Свете Тројице. Потом су, по традицији, положени венци на споменик војводи. Војвода је рањен надомак Великог Поповића 31. октобра 1915. године, а његови саборци, међу којима је био Ђуро Шарац, у шаторском крилу пренели су га до воза, а потом допремили до резервне војне болнице у Трстенику.

У старој згради Основне школе “Свети Сава”, данас познате као зграда комитета, дежурали су др Димитрије Милић са медицинским сестрама Кола српских сестара. Ту су покушали немогуће, да спасу војводу. Поживео је свега два дана, а када се упокојио, кришом су га сахранили. Претходно су му поскидали све еполете и друга обележја, да би спречили аустроугарску војску да се докопа тела.

Парастос Служба у цркви,Фото С. Бабовић

– Верује се да је ту преминуо, а није познато где је тачно била прва хумка – каже нам Николић, који у књизи “Мирно спавај, војводо” спомиње и да је један апотекар одао тачну локацију раке.

Сведочанство Аустроугаре обрадовала његова погибија, Фото Википедија

– Колико је био трн у оку Аустроугарима, најбоље сведочи да су га ископали, фотографисали тело и објавили у новинама. То сведочанство чува се данас у Војном музеју.

Ошамарио Черчила?

Војвода Воја Танкосић рођен је у малој Руклади, надомак Уба и Лајковца. Био је учесник кључних историјских дешавања у Краљевини, активни члан Народне одбране, један од оснивача “Црне руке”, а командовао је стрељањем браће краљице Драге Машин у Мајском преврату 1903. Један од највећих јунака балканских и Првог светског рата, одликован је Карађорђевом звездом. Остала је и легенда да је 1903. године ошамарио младог британског новинара, незадовољан његовим описом Срба. Био је то Винстон Черчил.

Гроб у Београду

Посмртне остатке војводе Танкосића, који је преминуо 2. новембра 1915. пренели су 1922. године његова мајка Миља и чланови Удружења српских четника, и сахранили га на Новом гробљу у Београду.

Аустријска и мађарска штампа извештавале су да је “демона светског рата, подстрекача убиства престолонаследника, мајора српске војске, чије је изручење тражено ултиматумом од Србије – стигла заслужена казна”.

Сећање Полагање венаца на споменик у Трстенику, Фото С. Бабовић

– Трстеничани неће заборавити име Воје Танкосића – каже Иван Нешић, професор историје и већник за културу. – Још пре пет година, на идеју ученика Гимназије “Вук Караџић”, почело је обележавање годишњице његове смрти, и то се неће никада прекинути.