„Скопски фестивал поезије“, који је започео вечерас, 29. августа, трајаће до 1. септембра, а одржава се у кафе-књижари „Буква“ и у Омладинском културном центру (МКЦ).
На њему наступа и Радмила Петровић (1996) један је од омиљених аутора у Србији. До сада је објавила три књиге „Мирис земље“, „Целулозни рокенрол“, а прва која је преведена на македонски је збирка „Зна моја мајка шта се дешава у градовима“ у издању „ПНВ Публикације“. Њене књиге су награђиване у Србији, а њена поезија осваја и млађу и старију публику.
За „Нову Македонију“ имала је краћи разговор.
Ово је део тога…
Које песнике сматрате добрим и квалитетним, и шта одликује добре песнике (за разлику од неквалитетних)?
– Главна карактеристика доброг песника је да зна шта да не каже. Поезија није у томе да се каже све, чак ни оно што се каже, већ како. У поезији ценим, између осталог, живост и аутентичност. Има доста песника и песника које ценим, изоставићу неког без оправдања ако почнем да их набрајам. Издвојићу Милену Марковић, Силвију Плат и Нину Драгичевић, словеначку песникињу.
Ово није ваша прва посета Македонији, шта вас је највише освојило, шта вас је изненадило, шта разочарало и каква су сада ваша очекивања?
– Изненадио сам се колико Македонци знају о Србији, посебно о Београду и колико их занима наша култура, ако се може рећи да имамо много другачију културу од ваше. Очекујем да се понови оно што се десило прошлог лета: пријатни и гостољубиви домаћини, лепа храна и добра поезија.
Да ли сте упознати са македонском књижевношћу и да ли имате омиљеног македонског аутора?
– Не можете да не знате, на пример, за Румену Бужаровску и Петра Андоновског. Много волим њихове радове. Мислим да овде не треба много објашњавати. Волим поезију Николе Маџирова и Јовице Ивановског. Занима ме македонска књижевна сцена и радујем се што ћу је још боље упознати на предстојећем „Скопском фестивалу поезије“.
