Оснивањем Филозофског факултета у Скопљу, Уредбом Владе Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца од 2. фебруара 1920, као образовно-научне институције највишег ранга, заокружен је образовни систем у сва три новоа (основно-средње-високо) у самом граду, али и целокупној Јужној Србији – крајевима ослобођеним у ратовима 1912/1913.

Некадашње здање Филозофског факултета у Скопљу

Осим што је новоформирани Факултет био предвиђен да пружи адекватно академско образовање студентима од Пљеваља до Ђевђелије, највећи број студената који је уписивао факултет долазио је из скопљанске Гимназије (основана 1894. г.) и Учитељске школе. Факултет ће од оснивања до 1921. године са Учитељском школом делити и зграду, познтију као „Идадија“. Тиме је високо образовање постало доступно много већем кругу заинтересованих, а Факултет као највиша научно-наставна институција кренула у своју мисију центра друштвено-образовног, научног и културног живота Скопља и целе Јужне Србије.

Факсимил оснивачког акта Филозофског факултета у Скопљу

Прве академске године Факултет је имао уписаних 22, а негде се наводи 21 уписаног студента, и то следећих струка: Књижевност, лингвистика, историја, философија и педагогија. Наставни кадар чинила су два редовна, два ванредна, три хонорарна професора и три доцента. Настава је почела 16. децембра 1920. уводним предавањима. За првог декана изабран је, на првој седници Савета факултета 9. маја 1920. у Београду, Тихомир Остојић, дотадашњи секретар Матице српске из Новог Сада.

Кадар

Настава предмета и организација семинара развијала се у зависноси од тога како су поједине катедре попуњаване. Како нису све катедре имале своје предаваче, постепено су се оне проширивале катедрама за немачки језик и књижевност (1920/21), француски језик и књижевност (1924) и упоредну књижевност (1926), за које нису донете нове Уредбе и овакво фактичко стање је озакоњено новим Законом о универтитетима Краљевине Југославије, донетим 4. јула 1930. г. Овим законом Филозофски факултет у Скопљу је и формално постао засебним факултетом Универзитета у Београду.

Како је која катедра попуњавала, наставник је одмах приступао организацији семинара, иако је Филозофски факултет одувек имао недовољан буџет за несметано функционисање. До 1927. године Факултет је био попуњен са 12 семинара и једним институтом: Семинар за Историју Јужних Словена, основан  1920. године; за Јужно-словенску књужевност, основан 1920. године; за Етнологију, основан 1922. године; за Теоријску философију, основан 1922. за Српскохрватски језик и словенску филологију, основан 1923. за Историју Новог века, основан 1925. за Археологију и историју уметности, основан 1926. за Упоредну књижевност, основан 1926. за Француски језик и књижевност, основан 1926. за Немачки језик и књижевност, основан 1926. за Педагогику, основан 1926. за Историју Средњег века, основан 1927. и Географски институт, основан 1922. године.

Исте те 1927. донете су измене Уредбе из 1920, према којима су студенти били записивани  по систему група, а у свакој групи предмети под А, Б и В.

Скопље 1928.

Студенти су могли да бирају између следећих група: (XI) Антропогеографска група, (XII) Група за народни језик, (XIII) Група за Народни језик и књижевност, (XIV) Група за Народну књижевност, (XV) Словенска група, (XVI) Класична група, (XVIII) Романска група, (XIX) Немачка група, (XX) Група за народну историју, (XXI) Група за општу историју, (XXIII) Група за Компаративну књижевност, (XXIV) Етнолошка група, (XXV) Филозофска група, (XXVI) Психолошка група, (XXVII) Педагошка група.

Из табеле у прилогу види се експоненцијални раст уписаних студената, при чему се за неке године у изворима бројеви сасвим не уклапају, али су ипак довољан показатељ како се факултет развијао у периоду од 1920. године:

Табела 1. – Бројно стање ученика и наставника по годинама:

Филозофски факултет у Скопљу 1920-1937

Школске године         1920/21     1921/22     1922/23     1923/24     1924/25     1925/26          1926/27     1927/28     1928/29     1929/30     1930/31     1931/32     1932/33          1933/34     1934/35     1935/36     1936/37

Слушаоци 22     69     96     117    135    147    106   102   130   156    128    164    179          179    165    173    168

Наставници       9       10      12      12      13      11      14      20     18      18      21      19      19          19      19      19      23

Врло важан подстицај развоју скопског факултета било је и усељење у своју наменску зграду, која ће остати дом науке Јужне Србије све до земљотреса 1963. године. Изградња зграде очела је 1920. године и првобитно је била намењена Учитељској школи, која је до тада наставу имала у објекту познатом као „Идадија“, делећи је са факултетом. Одлуком Министарства просвете од 7. јула 1921. зграда „Идадије“ се цела уступљена Учитељској школи, а објекат у изградњи факултету.

Филозофски факултет Скопље

Објекат Филозофског факултета се налазио на левој обали Вардара, тада називаном ул. Кеј 13. октобар, у близини катедралног Храма Свете Богородице. наставне 1921/22. Осим ове зграде, факултету је одлуком министарства почетком академске 1922/23 била додељена и троспратна зграда поред већ споменутог објекта. Међутим објектом, иако у власништву министарства просвете, факултет није могао располагати, јер га је узурпирало Министарство грађевина за своје потребе.

Аутономија

Рад Факултета у Скопљу био је прожет и не малим проблемима и потешкоћама које су се ради бољег рада морале превазићи. Тако је априла 1925. године од стране Савета факултета први пут отворено постављено питање аутономије, односно поштовања Уредбе, по којој је избор наставног кадра требало да врши ректорат, али тек пошто Савет Факултета поднесе своје предлоге, што је често било заобилажено.

У почетку је Уредба од 2. фебруара 1920. и њен члан 7 уносили забуне у начин избора нових предавача, тако да су све до 1929. они бирани у Београду. Од ове године, што је и Закон о универзитетима из 1930. детаљно регулисао, сви избори наставника вршили су се на предлог факултетског Савета у Скопљу, чиме је његова аутономност ојачана и потврђена.

Поводом негативних оцена ректората београдског Универзитета, за наставни и научни рад наставног кадра, Филозофски факултет је 19. децембра 1925. године послао протестно писмо одбацујући овакве ставове као недобронамерне и необјективне, имајући у виду све финансијске проблеме и ограничења са којима се суочава од свог оснивања.

Студенти

Током свог постојања, Филозофски факултет у Скопљу је дипломирао 756 студената до 1930, а до његовог привременог затварања 1. априла 1941. преко 1800 студената. Овакав резултат свакако би био још бољи, да је Факултет био материјално сагледанији од стране тадашњег Министарства просвете, али је материјална оскудица донекле била премошћена ванредним напорима које су 100 професора и сарадника уложили како би Факултет био достојан мисије која му је поверена по оснивању – да постане главно културно жариште, покрене рад на проучавању земље и народа, и свих научних појава, за решавање многих научних, културних и образовних проблема Јужне Србије.

Током 1930. године факултет је покренуо и иницијативу за признавање (нострификацију) диплома добијених на страним факултетима и универзитетима.

Факултет је, као и све остале научне и образовне институције у земљи, традиционално прослављао празник Светога Саве српског, школску славу. Као највиша научна и образовна институција Јужне Србије, Факултет је практиковао да овако значајан празник прославља организацијом „Светосавског бала“. О једном таквом, обавештава нас Скопски гласник у броју 660, од 18. јануара 1941. године.

Покушаји укидања Факултета 1927. и 1933. године

Имајући у виду тешко материјално стање целокупне државе, поједине београдске новине су 1927.  објавиле да Министарство просвете планира гашење Факултета у Скопљу и Суботици. Идеји је допринело и откривање једне мање групе студената, симпатизера и сарадника пробугарског ВМРО-а (ММТРО), маја 1927. године, што је резултирало судским процесом, познатијим као „студентски процес“.

Скопље на разгледницама колаж 1936. године

На ову вест одмах је реаговао Факултет, са свим професорима, студентима, али и сви виђенији представници локалних власти Скопља и Јужне Србије, привредници, културни, друштвени радници, адвокатска и трговачка комора. У писму које је у име свих представника Јужне Србије и Факултета поднео декан проф. Петар Колендић министру просвете, наводи се „да и покрај одређених потешкоћа у вези организације и финансија, готово сви наставници најсавесније извршавају своју едукативну, образовну и научну делатност и да уколико има неких нејасноћа у вези са тим, требају најпре консултовати Филозофски факултет у Скопљу“. Након овако одлучног и јединственог става, Министарство просвете је одустало од намере укидања факултета.

Након избијања Велике економске кризе 1929. године, материјалне тешкоће нису мимоишле ни Краљевину Југославију, што се одмах одразило на умањење и онако недовољног финансирања образовања, а тиме и универзитета.

Стање на Филозофском факултету у Скопљу било је куд и камо теже, јер је радио о опстајао у знатно тежим условима у односу на остале факултете/универзитете у земљи. Факултету у Скопљу су гравитирале области привредно, образовно, здравствено, културно, саобраћајно и инфраструктурно, као и безбедносно, које су биле најнеразвијенији део државе. Факултет је, да парафразирамо, био расадник културе и научног напретка, који је уз велике напоре и одрицања професора и студената, крчио давно запустели пут знања, образовања и науке. Нова криза је само продубила стару.

Јосиф Михаиловић

Министарство просвете је широм Краљевине Југославије започело редуковање броја средњих школа (пре свих пуних гимназија, домаћинских школа итд.), а како би додатно „уштедели“, крајем 1932. године разматрана је могућност укидања Правног факултета у Суботици и Филозофског у Скопљу, овог пута оваква намера није најављивана путем штампе, већ је била поднесен званичан предлог Министарства просвете и вера.  Идеја министарства била је да се уместо факултета оснује Институт за проучвање Јужне Србије, што би у ствари било преименовано већ постојеће Скопско научно друштво, док би факултет био угашен.

Протест

Оваква најава подигла је пажњу целокупне јавности Скопља и Вардарске бановине, па и шире. Сазнавши за ову информацију, професори и студенти факултета су 11. јануара 1933. годинеу Скопљу одржали јавни протест-митинг, отворено исказавши своје неслагање са најавом о укидању. Овом скупу солидарно се прикључио и велики број Скопљанаца.

На челу заједничке активности спасавања Филозофског факултета стао је архитекта и најуспешнији градоначелник Скопља – Јосиф Михаиловић. Управо је његовом иницијативом формиран Акциони одбор за спас факултета, са градоначелником на челу, окупивши око себе све виђеније представнике јавног, црквеног, научног, привредног, уметничког живота и тиме се одлучно супроставили намери министарства.

Учитељска школа 1940. године

Скопски гласник, званични лист Градског поглаварства Општине града Скопља у свом издању број 241, од 14. јануара 1933. под насловом „Вест у коју не сме да се верује“, први пут је јавно споменуо вест о могућем гашењу факултета. У свим следећим бројевима, лист се обраћао властима и самоме грађанству Скопља о великим штетама за град, Вардарску бановину, па и шире уколико би се ова намера спровела. Радослав Грујић, тадашњи декан, и градоначелник Јосиф Михаиловић, својим ауторитетима и угледом пресудно су утицали да се у домаћој и страној научној, политичкој и друштвеној јавности скрене пажња на ову опасност, аргументовано се супростављајући намери политичких калкулација и немара власти према Југу државе са свим својим последицама које би уследиле.

Врхуац оваквих активности било је састављање и објава чувеног Меморандумао Филозофском факултету 18. фебруара 1933. који је послат Наставничком савету Филозофског факултета, а затим и Министарству просвете, са потписима десетина представника Акционог одбора. Захваљујући овако одлучној и сложној реакцији, намера Министарства просвете није спроведена и Филозофски факултет је опстао и наставио са својим радом. Делове обимног Меморандума (реферата) објављивао је Скопски гласник у укупно четири наставка, у периоду од 11. фебруара до 18. марта 1933. године.

Покретање факултетског научног часописа

Оснивањем факултета, покрeнуто је питање формирања факултетског стручног часописа, у коме би професори, али и најбољи студенти, могли објављивати своје научне или дипломске радове. Савет факултета је 30. јануара 1920. године донео одлуку да се 1. маја 1921. године покрене часопис под називом Алманах Филозофског факултета. Већ 19. марта 1920. одобрена су правила за штампу и објављивање радова у њему, изабран уређивачки одбор и главни уредник часописа. Нажалост часопис никада није покренут, што због несугласица које су се појавиле на седници Савета (28. маја 1920.), али је ипак главни разлог недостатак довољно финансијских средстава за његову штампу.

Временом се показало да је факутету преко потребан сопствени научни часопис, имајући у виду на развој науке и потребе да научна истраживања и резултати рада на факултету јавно објављују. Током 1930. године велика пажња посвећена је прослави 10 годишњице постојања Факултета, а у ту част и на предлог декана проф. Милана Прелога, покренут је и штампан научни часопис Годишњак скопског Филозофског факултета, у коме су објављивани значајни радови професора и најбољи радови судената факултета из области археологије, језика, књижевности, политичке и црквене историје, историје уметности, филозофије, педагогије, географије, антропогеографије, етнологије, дијалеткологији и другим. Касније је објављено још неколико зборника са тематима.

Касније ће и остале катедре, односно њихова стручна друштва оснивати своје часописе. Тако је Скопски гласник у броју 643, од 21. септембра 1940. писао о оснивању  Друштво за етнологију на Филозофском факултету и да је истовремено покренут стручни часопис Етнологија.

Данас се настављачем старог Гласника сматра настављач Годишен зборник на Филозофскиот факултет во Скопје, чији је први број изашао 1948. године и представља један од најстаријих научних публикација на македонском језику.

Иницијативе за формирање Универзитета у Скопљу

Идеја отварања није никада престала да буде актуелна на Филозофском факултету, она је била присутна од самог његовог оснивања. Иницијативе за формирање Универзитета у Скопљу посебно су биле актуелне 1930. и 1937. године, али до релизације никада није дошло.

Скоро свака управа Факултета апеловала је на Министарство просвете да се у Скопљу отвори Правни факултет и тиме и формално оснује Универзитет. Потреба за отварањем Правног факултета образлагана је чињеницом да велики број студената мора одлазити чак у Београд на студије, потребе за овом струком на Југу биле су велике, осим практичних потреба у судству, управи и привреди, и за научно и систематско истраживање богатог обичајног права овог краја.

Осим Првног факултета, управе Филозофског факултета су често апеловале да се на факултету отворе и катедре природно-математичког одсека (Природознаније, Физика, Хемија, Математика). Ни последња комисија, коју је формирао Савет Ректората у Београду крајем 1938. године, поводом ове иницијатице из Скопља, на својој седници јануара 1939. године није дала позитиван одговор.

(Наставиће се)

Милош Стојковић,

Српски културно информативни центар СПОНА – Скопље