Преоријентисаност генерација на дигиталну комуникацију довела је до поједностављивања како писаних порука, тако и самог говора. На основу различитих процена, Оксфордов речник сваке године бира најважнију реч или израз који је обележио претходних дванаест месеци. Титулу „Реч године“ последњих неколико година понеле су речи претежно дигиталног речника, попут речи „селфи“, „анимација“ и „распријатељити”.Ова последња се односи на виртуелне пријатеље које уклањате са листе контаката на социјалним мрежама. Овогодишња реч године је изазвала велику полемику јер заправо није реч. У питању је „смајли“, који представља „лице са сузама радости“, односно користи се за ситуације раздраганости и смеха. Оксфорд је нагласио да је смајли изабран као „реч“ која најбоље одражава етос, расположење и окупацију друштва. У 2015. драстично је повећана употреба „смајлија“ у односу на деведесете године када су се они први пут појавили у оквиру електронских преписки.

Истраживање Оксфорд универзитета и компаније „Свифткеј“, изведено је уз помоћ софтвера који прати унос речи у поруке на мобилним уређајима. Тако се дошло до сазнања да се у овој години победнички „смајли“ користио више од било које стандардне речи. Сличица наспрам језика. Преоријентисаност генерација на дигиталну комуникацију последњих година довела је до поједностављивања како писаних порука, тако и самог говора. Мале дигиталне сличице постале су део наше свакодневице и употребљавају се за брже изражавање идеја и осећања у оквиру електронске комуникације. Престали смо да описујемо, објашњавамо, не тражимо речи, већ све сводимо на избор од тридесетак понуђених експресија. Пиктографи су коришћени као први симболи речи или фраза још у културама Египта и Месопотамије три хиљаде година пре нове ере. У двадесет и првом веку, технолошки најнапреднија комуникација се поново враћа симболима и сличицама, при чему су оне далеко упрошћеније у односу на хијероглифе.

У ужем избору за „реч године“ су изрази и речи који невероватно осликавају проблеме и окупације савременог друштва и времена које живимо. Једна од речи је „избеглица“, уз коју у речнику стоји објашњење да су то људи који су морали да напусте своје земље како би избегли рат, прогон или природне непогоде. У ужем избору је био и израз „блокер реклама“ који означава софтвер чија функција је да уклања рекламе са интернет страница. Израз „они“ који се користи како би означио особе недефинисаног пола, такође је забележио фреквентну употребу у овој години. Исто је и са изразом „заједничка економија“, који обележава економски систем у којем се средства или услуге деле између приватних лица, било бесплатно или уз накнаду, обично путем интернета. Овај избор најчешће коришћених речи до детаља осликава нашу стварност.

Јер ми смо друштво које се бори са својим идентитетом, а све време осуђује сваку другост. Средства и услуге су најчешће размењивани путем интернета, који је преплављен рекламама, па се стварају софтвери који покушавају да их блокирају. Двадесет и први век је поново век миграција. Цивилизацијски напредак на свом врхунцу људима одузима домове и сигурност. Све миграције су принудне. Разлика је само што неке миграције траже хуманије услове за живот, а неке траже само и једино живот. Као друштво се у комуникацији враћамо симболима, претварајући свој свакодневни израз у сличице. Једино је лепо то што, изгледа, наше емотивно стање представља смајли који, за сада, плаче сузе радоснице.

Аутор: Деана Димитријевић, дипломирани филолог, текст објављен у Политици 2015.